Бранич

144

Б Р А Н И Ч

живота и, у исто време, оенов права кажњења у држави. Пошто еу задаће државе иетоветне еа вишим и најсветијим задаћама човечанетва у целини, то се и казнена вдаст у држави позива на нарочито енергичан иосао. Пошто се у кривичном делу противу државе еаетоји отпадништво од човечааске цивилизације, чијом се највишом и безусловном Формом јавља држава, то ора и мора бити извршилац казне. ТеориЈп ЛаЈстнера створена је на истој основи, као и теорија Хајнца, али доводи до других закључака. Лајетнер ее такођер одриче да нризна основе апсолутних и релативних теорија; тако исто тежи да оснује казну на правном карактеру кривичног дела; тако исто узима за полазну тачку тај основ, да кривично дело није ништа друго, до нарушење објективног права у држави; али ее одмах за тим радикално разилази са учењем Хајнца. »Последица кривичног дела, није искључење и изолиеање кривца од опште воље, говори Дајстнер, већ напротив, његово потчињавање вољи пострадалог, у чијем се положа^у јавља пре свега оштећено лице, а за чим држава. У то време кад кривац, упадајући у туђу правну СФеру, вамишља себе као господара у њој — иострадали, од евоје стране, сазнаје само једно, а то је, даје кривац ступио у област потчињавања његовој вољи, и сматра га према томе да се налази у његовим рукама. Ово је потчињавање објективни Факат, ма да оно субјективно и не лежи у вољи кривца; стање потчињености у туђој СФери јесте само обратна страна и безусловна последица упадања. Овом објективном Факту присаједињава се, као други степен, казна и опраштање, с обзирем на то, хоће ли или неће пострадали да чини употребу из пониклог за њега нрава располагања над личношћу оптуженога. Таким начином, сушгина казне, као непосредне последице кривичног дела, не састоји се у исиуњењу и у трплењу ма чега, већ нарочито у иотчињавању вољи пострадалога. Према томе, извршење казне никако нема онаЈ карактер безусловне потребе, кога изводе за њу апсолутне теорије из Формалних евојстава дела: то је право. Да ли треба чинити од њега употребу, у колико и како — то није иравно питање већ је, с једне етране, питање практично, с друге, —- нитање наравеевености. Напротив, држава, као пострадали, знаЈући за своју моћ и наравствене задаће, може и да опрости појединим кривцима; али, ипак обзири опште безбедности наређују јој да изриче казну, и то не толико с