Бранич

КРИВИЧНО ПРАВО

143

емислу, а објективно је право животнн закни (1.ећеп5&е5е*2). који припада различитим Формама човечанске заједнице, то и кривично дело, говорећи у опште, нредставља повреду овог животног иакона. Овај животни закон има силу за сваког по јединог члана такве заједнице; нарочлто пак — за кривцаКао члан правног саваза може бити еамо онај, који признаје животни закон друштва, као везујућу норму свог сопственОг живота и рада у друштву. Извршујући кривично дело, човек, као чЛан правног савеза, поступа противно своме положају и дужностима. Ступњеви повреде различити су; они расту од цросте непажње до потпуне непокорности Потпуна непокорност има за своју садржину не само лишење права, но у ието време и иекључење кривца из правног савеза, пошто неко може остати као члан правног еавеза само под условом признања и иепуњавања права. Ако кривац својим радом и не искључи себе потпуно, то, у еваком случају, повреда закона, коју је он извршио, ствара неједнакост између њега н Осталих чланова савеза, због чега ее и нарушава њихова ранија равноправост. За то, да би кривац могао остати као члан правног савеза, потребно је, да се равноправност, т. ј. правна целина кривчева обнови. Она ее обнавља помоћутога. што кривац врши нешто, што други ниеу дужни да врше. Извршујући то, кривац призаједињава евоме умањеном праву неки додатак, који га чини ионова равним еа осталим члановима савеза, а то и јесте казна". Показато, — продужава даље Хајнце, — садржи у себи еамо релативно објашњење казне. Остаје необјашњивим, због чега се не остави на избор самом оптуженом, или да се потчини казни или да прими потпуно искључење из друшгва. Апсолутно оснивање казне у држави потИче из безусловне потребе државног живота. Човечанство у целини може да иеиуни евоју вишу задаћу : — да развија и креће цивилизацнју, само помоћу поделе рада међу појединим државама, које се једна од друге одликују по националности, месту и времену. Човек особењак остаје звер, ако се не облагорођава у државној заједници и не стоји на земљишту цивилизације, којаје могућа само помоћу савеза држава. Извршујући кривично дело, човек Формално поетаје нарушиоцем државног поретка, а материјално отпадником од цивилизације. Овај одношај између цивилизације и државе образује правни основ (Кесћ1;б§гипс1) целог државног