Бранич

142

Б Р А Н И Ч

доба. Учења о праву кажњења, која су на тој основи поникла, ми не можемо да уврстимо ни у релативне теорије. Са апсолутним теоријама она ее из основа разилазе у томе, што не признају никакве апеолутие идејеи не знају ни за какве принциие, сем оне, који потичу из карактера правног поретка, као Форме човечанске заједнице; али се она додирују са апсолутним теоријама у томе, што оенов казне гледају у еамом Факту кривичног дела, а не у оном утицају или Дејству, које ее производи казном — казна се одређује, ^ша ресса1ит ез!:. Последња црта саставља предмет разлике новијег правца од релативних теорија; обратно, предмет ње.гове сличности е релативним теоријама саетоји ее у гледишту на човечански правни поредак, као на почетак и крај свих испити1!ања о кривичном делу и казни. Тако ието, ова учења не могу бити увршћена ни у мешовите теорије, пошто оне не признају основ ни једне ни друге групе теорија. Као представници овог новог правца јављају се Хајнце, Лајетнер, Биндинг, Бар и т. д. Да размотримо у кратко главне оредставнике. Творија Бара саетоји се у овоме : свако кривично дело — вели он противно је нараветвености, јер норме права и опште наравствености јееу једне и исте, наравственост и право имају /едап извор — осећај справедљивости, који живи у сваком човеку. Ако те, тако рећи, норме справедљивости живе само у сазнању људи, оне су наравственост; ако се пак оне изражавају у извесним спољашним ФОрмама, то оне постају правним нормама. Према томе кривично дело, које само по епољашности саставља новреду државпих закона, а по својој суштини саставља повреду закона друштвене наравственОсти, изазива према себи одвратност од стране онога друштва, у чијој је средини оно извршено. Казна је израз ове наравствене одвратности или осуда кривца од стране друштва. Погрешка Бара састоји ее у томе, што је он помешао наравствене норме с правним. Он је заборавио, да сваки човек може да има свој кодекс наравсгвених правила, који ее у многоме разликује од таквог кодекса других људи; да је наравствени свет сваког човека његов унутрашњи евет, неприступачан спољашњем насилном нападу; да је принуда потчинити се туђој нараветвености сама по себи ненаравствена, а да су правне норме за све општеобавезне. Теормја ХаЈНца. Онтретира ово питање овако : „по што је кривично дело у опште повреда права у његовом објектовном