Бранич

ИЗ СУДНИЦЕ

Проста државина не легитимира имаоц! менице као власника њена ако га као таква не означују преноси меничне или грађанске природе. (Одлука опште седнице Каоационог Суда од 8. октобра 1902. године. Број 7822.) Сава Т. Митровић шледитер из Врање, у тужби својг>ј К0 ЈУ 1 е упутио врањском ирвостепеном суду, представио је: да је по меници изданој у Литиху 4. мартд 1894. са роком за 4. јули исге год. издатој по наредби Жана Ј. Хајна, апо којој је акцеитант Тома Ј. Влајинац, трг. из Врање,*за Тому Влајинца (као његов иријатељ) исплатио Фирми Андрејевић и Комп. преко Врањске задруге за међусобно помагање и штедњу суму од 1710 динара у злату, — па је молио суд, да Тому осуди, да му плати ову суму заједно са интересом и трошковима, пошто му на леп начин није хтео дати, а на ово тражење има права по § 833. грађ. закона, наводећи као доказ, да је он ову суму за Тому платио то, што се оригинална меница налази у његовим рукама. Тужени Тома у одговору на тужбу изјавио је: да је он меницу о којој је реч у тужби исплатио о року сопстаенику менице Браћи Андрејевић, преко Врањске задруге за међусобно помагање и штедњу. Не водећи рачуна, којим је путем меница дошла у руке тужиоцу Сави, даље вели : да тужилац иначе по истој не може тражити наплату ни од кога па ни од њега, пошто није сопственик исте, јер није сопственост добио путем преноса, како то § 108. трг. закона налаже. Дакле, да би тужилац могао бити сопственик ове менице, па као такав од њега тражиги наплату, по § 109 и 110. трг.