Бранич

162

Б Р А Н И Ч

којс би обухватало свуколику грађу потребну за писање историје развића нашег кривичног законодавства за последњих 100 година. Они који су и по своме положају и по времену, које им је на расположењу стајало, били позвани да ово ураде, пропустили су испунити ту дужност, која би служила на част и њима и стручној књижевности. Они су се ослонили на изреку: »На млађима свет остаје!« Те тако ова дужност очекује млађе раденике из садање генерације. И заиста један млад раденик на овом пољу већ се појавио. Рад његов још није штампан, већ лежи у рукопису. Тат млади раденик, који је прикупио историјску грађу за историју кривичног законодавства за последњих 100 година, зове се Тома Живановић, правник, који је ову грађу изложио у своме Св. Савском темату од прошле године. Када се овај рад буде отштампао (а то треба учинити) онда ће у њему правни историк наћи велики извор за свој огромни и тежак посао. Ми се, међутим, према обиму и простору једнога чланка морамо задовољити тиме, да бацимо један кратак поглед на историски развитак нашег кривичног права, и то кривичног законика, почев од првог Устанка до данас. Циљ овога чланка није ништа друго до да покаже колико се и како правна свест српскога народа развијала у времену, када је он морао да се бори за оно, што је свакоме најдраже: за своју слободу, за свој опстанак. Ми ћемо ово своје посматрање поделити на три периода: на доба од првог Устанка па до 1839. године; на доба од 1839—1860. године; иод1860, год. до данас. Ову поделу узели смо као подесну с тога, што је до 1839. год. све, што је у погледу кривичног законодавства донесено, потицало од Кара-Ђорђа, а доцније од Кнеза Милоша у виду разних.>закона, уредаба, наредаба, наставленија, заповести и т. д., а од 1839. године законодавство већ добија други вид, јер