Бранич

11"

кратак поглед на истор. развитак кр. ирава

103

законодавну власт почиње вршити Књаз уз сарадњу Совјета Књажества Србије. Трећи период од 1860 г. до данас обухвата доба кодификованог кривичног законодавства. Према овој иодели, ми ћемо одмах отпочети са посматрањем појединих периода крив. законодавства. I. Од Устанка до 1839. год.*) Познато је, да је се у државама, док су се налазиле на примитивнијем ступњу развића судило по тако званом обичајном (неписаном) праву, које је поступно уступало место писаним законима. Па тако је било и у нас. Са пропашћу старе српске државе, престало је и суђење по писаном законику. На место тога наступа поново обичајно право, по коме је народу суђено и за време ропства .под Турцима па и доцније за време устанка. Правне свести у народу никада не може нестати и она се лагано, али стапно, развија и иде напоред са осталом културом дотичног народа. Ова правна свест народна не само што има тенденцију да се развија и усавршава, већ она тежи уједно и томе, да утврди правила, по којима ће се у истоветном случају према свима подједнако поступати. Отуда је и дошла потреба за писаним законима. Али ни писани закони нису у први мах могли бити у тој мери целисходни, да правилно регулишу односе између грађана дотичне државе. За сређивање свих односа између грађана и заштиту њихових права и интереса, тражи се велико искуство и посматрање, а зато су потребни стручни људи правници, који се ред људи такође није могао одједном створити. С тога се и први писани закони обично доносе на основи обичајнога права. Па и у нас за време

*) Као извор из кога смо цриели грађу за посматрање иетога развитка крив. законодавства у овој ггериоди послужио нам је темат Томе Живановића, као грађа, која је хронолошки сређена те по томе у многоме олакшала посао, који је иначе и спор и веома трудан.