Бранич

КРАТАК ПОГЛЕД НА ИСТОР. РАЗВИТАК КС. ПРАВА

173

8. јануара, наредба, којом се играње карата заграњује и страним поданииима. 15 маја, уредба о апсеницима . (•21^-октобра, уредба, којом се прописује смртна казна за онога, који ископава кужне ствари.

Кад бацимо један поглед на развитак кривичнога законодавства у овој периоди пада нам у очи, да у појединим законима, уредбама и осталим кривичним одредбама нема никаква система, већ да су, према изазваној потреби, прописиване одредбе, које забрањују извесна кривична дела, или које прописују извесне дужности, и одређују казне за оне, који се не придржавају ових законских прописа Истина, одмах у почетку самога устанка, вицимо тежњу, да се кривичне одредбе кодиФикују, у којој цељи је Карађорђе издао „Кривични Законик" 1804. год., а доцније опет »Криминални законик«. Али, при свем том, ни у једном од ова два законика не видимо никаква система, већ се у њима просто излажу кривична дела опште и војничке природе, и то она, за која се тада држалс, да су опасна и да их дотичним казнама треба сузбити. Оба поменута законика далеко су од тога, да би се могли упоређивати са законицима, којима је при изради служио као основ ма какав систем, или, у којима би били примењени ма какви принципи из науке кривичнога права. У осталом, и према времену, када су ови законици донети, и према приликама, у којима се тада српски народ налазио, то није ни могло друкчије бити. Посматрајући редом по годинама кривично закоконодавство, у овој I. периоди, видимо, како се по јединим наредбама, заповестима. уредбама, решењима и т. д. прописују казне за поједине кривице; често се прописује одредба за једну једину кривицу; а често се понављају или пооштравдју одредбе о кривицама, које су већ раније прописане. Из самих ових одредаба видимо, да су често доношене ас1 ћос и према моменталној потреби, и разуме се, да је према томе и важност оваквих одредаба могла бити привремена