Бранич

176

Б Р А Н И Ч

пута горе и доле кроз строЈ од 300 момака. Ва време првога устанка могла је да буде 24 пута на место кроз строј од 500 момака. Међутим § 14. крив. зак. Карађорђевог прописује мртву шибу и то: да осуђени прође 6 пута кроз строј од 600 момака. Излишно је напомињати, да је ово била варварска казна, али и она и казна батинама воде своје порекло из доба средњевековног, када су се махом примењивале такве казне, које кривпу причињавају велике болове. А ово је опет долазило отуда што је се казна, на првом месту сматрала_ као срество за застрашавање, услед чега је оваква казна јавно и примењивана, а друго и с тога, што је тада у примени казни владао принцип освете, те кривац треба што више зла и бола да претрпи. Што се тиче казни лишења слободе у почетку ове периоде налазимо једини облик ове казне: аис (затвор). Али око 1820. год. видимо да се кривци осуђују и на робију. Тако заповешћу од 7. јула 1820. год. прописана је за помагање при отмици девојака телесна казна и „апс у тавници за годину или више на најтежу работу дати". А ово је већ у неколико облик робије. Као што из кривичних одредаба ове периоде видимо, казна лишења слободе заузима једно споредно место у казненом систему. Пре свега она долази у примену готово изузетно и не ослања се ни на какав принцип кривичнога права. Казна лишења слободе, која се данас сматра као једина од најрационалнијих (у разним својим облицима) примењивана је у овом добу изузетно с тога што је тада казна, као што раније поменусмо, била срество за застрашивање и носила карактер освете, услед чега и видимо за сва тежа кривична дела смртну казну (вршену махом на бруталан начин) и телесну казну, која је скопчана са ужасним боловима. Према томе и онолико, колико је примењивана казна лишења слободе није могла бити примењена рационално. Облик њен био је у главноме један и исти, али за њено изрицање није било никаквог кри-