Бранич

притвор дужника

179

културни ступањ не може спорити, и то у законима редигованим на модерним принцииима правне науке и промулгованим тако рећи последњих дана, 2 ) а то је појава која заслужује нарочитог објашњења, јер се на први мах чини, да се модерно право још није могло еманциповати од римског права ни у погледу лишења слободе дужника за његове грађанске обавезе. Међу тим, ако се из ближе размотре узроци, у којима се по данашњем грађанско-процесуалном праву допушта лишавање слободе једног обавезника који јеу тога бо1уепсП, и циљ, који се жели тим лишењем слободе постићи, онда се види да данашње лишавање слободе по трговачким и грађанским потраживањима нема ничега сличног са оним из класичног доба. Јер, док је у прво доба, у римском народу, постојало правно схватање да обвезани за сигурност онога што је уговором обећао, залаже своју слободу и живот, услед чега ако дужник није испунио своју обавезу на уговорено време, поверилац није ни тражио испуњење саме уговорене обавезе већ неограничено располагање личношћу дужника, дакле тотално лишење његове слободе, 3 ) дотле данас лишење слободе има места само као једно превентивно средство да се дужник принудп на извесне процесуалне радње, без којих се неби могло доћи до пресуђења сгшрног питања, односно до сазнања да ли дужник има или нема имања. По нашем актуелном законодавству такође се не може пресудом досудити затвор у место уговорене обавезе,а притвордужникаиз§411. грађ. судског поступка, законодавац изречно назива »обезбеђујуће средство«. Међу тим у нашој судској пракси ова је установа добила са свим други смисао. ГТритвор дужника ту није средство за обезбеђење, већ клот: једно средсшво за иринуду дужника да илаши дуг и шо ире него шшо је иресуда о дотичној обавези и изречена. 2 ) ОЈе ЕхесиИопз-ОгЉиг^ уоп 27,Ма1 1896. \\7№п. 3 ) Више о овоме у расправи Н. Капетановића „Притвор .дужника", која ее расправа ограничава само на то да ли ова усганова треба у опште да постоји у законодаветву. „Бранич" за 1885. г. стр. 100,