Бранич

180

Б Р А Н И Ч

Задатак је ове расправе да, у светлости правне науке, испита карактср и смер ове установе у нашем законодавству, како би се пречистило питање: да ли је у нас притвор дужника само једно средство обезбеђења, како га законодавац назива, или је то једна законска принуда, један атак на слободу дужника, не би ли овај исплатио свој дуг, како га судска пракса карактерише*). Ну, пре него што би смо прешли на претрес одредаба нашег закона, да рашчистимо неколика питања, која се у овој материји намећу и која је немогућно обићи, ако се хоће да стече правилан појам о карактеру ове установе приватно процесуалног права Г1ре свега, морамо поновити, иначе сваком правнику добро познати Факт, да у приватно процесуалном праву има више начина за обезбеђивање поверилаца. Ту долазе: прибелешка, забрана, притвор дужника и обустава. Али све ове побројане врсте обезбеђења и по предметима, на којима се обезбеђење добија, и по смеру, ради кога се обезбеђење тражи, у многим се погледима разликују између себе Да је прибелешка обезбеђење на непокретним стварима, а забрана обезбеђење на покретности, то је сваком добро позната ствар. Према томе, поверилац, који има чисту и јасну обавезу, може на имовини свог дужника стећи једну или другу врсту обезбеђења.. Другим речима: ако поверилац има и покретног и непокретног имања, његов поверилац може тражити које хоће од ових врста обезбеђења. Али је пит-ање: да ли такав поверилац може обићи и забрану и прибелешку па тражити треЛу врсту обсзбеђења, т. ј. иритвор дужпика. Простије речено, питање је, да ли поверилац може тражити притвор дужника и таком дужнику који има било иокретиог било неиокретног имања или и једног и другог. На то питање правна наука одговара: да је притвор дужника, као обезбеђујуће средство, субсидијарне природе, т. ј. све дотле, докле се иоверилаи, може обезбе4 ) Види решења, у последње вроме изречена, по дуговањима х'. Д. К., адвоката.