Бранич

ПРИТВОР ДУЖНИКА

181

диши на имовини свог дужника, иритвору нема места. И заиста, кад се узме на ум да кредитирање почива на економској снази дужника, било да се та његова снага огледа у реалној имовини његовој или у његовој личној привреди, а не у томе, колико дужник има физичке снаге да у притвору остане, онда је природно да и поверилац треба, на првом месту, да тражи обезбеђење на имовини дужника или његовој личној привреди, јер је то и сачињавало основиду за уговор^ о кредитирању дужника.. Иначе, кад би притвор дужника било допуштено средство обезбеђења увек, кад год је дужник у тога 8о1уепсН, макар да има имања, онда би установа притвора била нешто страшно, нешто ужасно, нешто што се не да. оправдати ничим, а најмање правним разлозима, јер он тада не би ни био средство обезбеђења, већ ередство за кињење и омаловажавање дужника. Пошто смо се овако уверили да притвору дужника нема места дотле, док се дужник може обезбедити прибелешком или забраном, другим реч'ма, све дотле док дужник има имања, да пређемо на питање, које за нас има непосредне практичке вредности и које је и изазвало ову студију, а то је: да ли се иритвор може одобрити увек кад год дужник нема имања, или одобравање овог средства опезбеђења зависи још од каквих иогодаба'? Прелазећи на одговор по овом питању, морамо још једанпут поновити да законодавац притвор дужника увршћује у средства обезбеђења. Притвор дужника, дакле, треба да конституише извесно обезбеђење за иовериоца, треба да му пружи извесну гаранциЈу да ће моћи наплатити своје потраживање које је несолидношћу дужника дошло у опасност. А зар притвор сам собом конституише неко обезбеђење? На против. Дужник, који је слободи а нема имања, има још наде да ће штогод привредити, а дужник који је лишен слободе, лишен је и сваке привреде тако да по позитивном законодавству сам поверилац треба да се стара за изхрану свог дужника, кога је стрпао у притвор, све дотле док притвор траје.