Бранич

184

Б Р А Н И Ч

Очевидно је, дакле, да таквог дужника, ако се спрема за бегство, треба спречити у тој намери; а ако је почео бегати, вратити с пута. Али дужник који је данас примећен да се спрема на бегство па задржат, може сутра дан непримећено побећи, а дужник који је данас враћен с пута, може сутра дан успети у бегству. Ваља, дакле, дужника дотле задржати у месту његовог становања, докле се не дође до извршне пресуде, а после га пустити нек иде куд хоће. А да би се то постигло, нужда, оправдана нужда, захтева да се дужник стави у судски или домаћи притвор до извршности пресуде. Ако се, сад, запитамо шта представља тај притвор и какав је његов смер с гледишта процесуалног права: да ли изнуду да дужник плати свој дуг? добићемо негативан одговор. Јер баш онда кад пресуда постане извршна и кад може бити речи о наплати, он ће бити пупЈтен из притвора и слободан да иде куд год хоће и кад хоће, изузимајући случај ако поверилац захтева откриваЈућу заклетву од тако осуђеног дужника, али и у том случају дужник може ићи куд хоће чим ту заклетву положи. Према овоме, са свим је јасна ствар да овакав притвор дужника даје повериоцу једно аоуздано средство да дође до изврите иресуде, и да тај притвор има свој прави узрок баш у бегству дужника, а не само у томе што дужник нема имовине То је његов задатак. то је^његов правни смер. Према свему што смо довде навели, притвор дужника збиља јест е једно средство обезбеђења. али — обезбеђење од бегства дужника који нема имања. Тако је у теорији, 5 ) а тако и у страном законозавству, гди се изречно каже да притвору дужника, као обезбеђујућем средству, има места само тако ако

5 ) Види Б г. Н и§'о бсћатег, БГе ЕгхесиИопв — ОгЈпип^ Уоп 27 V. 1896. 8. 566