Бранич

186

БРАНИЧ

месту живљења, једино из узрока што нема имања. Такав притвор не само да ништа неби обезбеђивао него би напротив осујећивао обезбеђење, јер би доводио дужника у немогућност да својом привредом осигура и исплати повериоца, спрам чега карактер тога притвора не би ни био обезбеђујући већ изнуђавајући, дакле излазио би из оквира смера, ради којег је законодавац и заснбвао ову установу. Сем тога, да је законодавац ишао на то да средством притвора принуђава дужника на исплату дуга он не би пао у таку недоследност да §-ом 412. одобрава иришвор ио ириватној исарави, а §-ом 411. да забрањује шражење иритвора на основу извршне иресуде,*) него би притвор дужника одобравао баш у случају кад дужник не исплати своју обавезу по извршној судској пресуди, онако исто као што, по § 300. истог закона, одобрава притвор дужника кад овај по изреченој пресуди неће да положи откривајућу клетву. Очевидно је, дакле, да намера нашег законодавца при редиговању наређења која се односе на притвор није била та: да се притвор дужника може тражити чим дужник нема имања Јер, да би притвор дужника одиста био обезбеђујуће средст,:о, и да би се њиме у ствари конституисало извесно обезбеђење за повериоца, нужно је да такав дужник кријењем, или спремањем за бегство или бегањем покаже намеру да хоће да осујети испуњење своје обавезе. Једном речи, да би притвор дужника био обезбеђујуће средство он треба да има своју узрочност баш у самом бегству дужника који нема имања. Што се тиче алтернативе, напред изложене под 2. можемо с уверењем рећи да ниједан српски правник неће одобрити притвор по тражењу повериоца само по том основу што би поверилац „основну (з1с!) сумњу показао да се дужник крије, или спрема да бега, или да је већ почео бегати", ма да он има

*) Иетина, и после извршности иресуде може дужник доКи у притвор, али тај притвор има карактер изнуђавања откривајуће клетве, као једне процесно правне радње. Према томе ако дужник одмах положи ову заклетву чим му се затражи, неће ни доћи у притвор.