Бранич

ПРИТВОР ДУЖНИКА

187

имања, које повериоцу пружа довољно и стварно обезбеђење. Јер и ако се по законском тексту чини да је повериочево право на тражење притвора и у овом случају несумњиво, пошто закон изречно каже да поверилац може тражити притвор дужника или кад докаже да овај нема имања или кад основану сумњу покаже (з!с!) да се дужник крије или спрема на бегство, ииак се такво тражење притвора до данас није иојавило у судској иракси. А овај Факат значи даје ова законска одредба у такб очевидној супротности с основним појмовима о карактеру ове установе, да се и најциничнији повериоци страше да оваку интерпретацију даду § 411. грађ. суд. поступка, ма да би тиме добили једно згодно средство да ухапсе сваког свог дужника, чим овај после уговореног рока пође на какав пут, а не исплати дуг, и ако дужник у том месту има и покретног и непокретног имања. Према овоме и сувише јасно излази да само бегство или спремање за бегство или кријење, не може да буде основ да се дужник стави у притвор ако дужник има имања из кога се повериоци могу намирити. Та појава може бити повод да се дужнику отвори стечај 8 ) (ако против њега постоје тражбине), а не и да се стави у обезбеђујући притвор, јер и сам закон у § 411. т Ппе изречно вели: да бегство дужника може бити основ за притварање дужника само тада, ако би дужник хтео побећи или је већ побегао „да би осујетио исиуњење обвезаности, и а у § 412. јасно се каже да ако дужник, у бегству ухваћени, докаже да има имања, притвору нема места. И заиста, нити ће дужник бегати из свог места живљења, ако има имања из кога се повериоци могу намирити, нити се спремање за пут, или баш и изненадан одлазак таког дужника, може квалиФиковати као бегство. А ако такав дужник, чија имовина може залећи за дугове, у истини побегне, онда прави узрок томе бегству треба тражити у чему другом, а не у његовом дуговању.

8 ) Дужнику који нема имања етечај се не може отворити.