Бранич

ПРИТВОР ДУЖНИКА

189

А сад да одговоримо на најважније питање у овој ствари, а то је: како се наши судови и.мају држати у иитању иритвора дужника. Да би одговорили на ово питање ваља нам поновити закључке до којих смо овим излагањем дошли. Ти се закључци састоЈе у следећем : И по нашем закону, као и по страном, притвор дужника, као средство обезбеђења, субсидиарне је природе. И по нашем закону, као и по процесно-правној теорији и страном законодавству, притвор дужника као средство обезбеђења гиреба да консшитутие извеспо обезоеђење за иовериоца, а не принуду дужника да пошто по то исплати свој дуг. И по нашем закону, као и по страном законодавству, притвору дужника има места само до извршне пресуде, другим речма и ио нашем закону иришвор дужника у самој сшвари редовно обезбеђава долажење до извршне иресуде. И најзад, и по нашем закону као и по туђим, таком се пресудом може дужник принудити да под заклетвом открије своје имање. То је његова главна циљ , а ако тражење притвора који пут донесе повериоцу сгварно обезбе ђење, или баш и испуњење обавезе Од дужника, то није редовна иоследпца траженог и одобреног притвора, веК иоследица које може али не мора бити, онако исто као што и пописивање ствари по забрани може, али не мора увек, изазвати измирење дуга од стране дужника. Па кад све то стоји, и кад је очевидна ствар да други део § 411. о бегству дужника, у нераздвојној вези стоји с првим делом његовим о немању имања; и даље, кад се том сиајању бегства с немагитином дужника нико не ирошиви, јер нико не допушта притвор дужника само због бегства, које нема своје узрочне везе у немању имања, и ако између тога двога стоји оно оатално »или«, онда зашто се то спајање не би примењивало и обратно. Другим речима зашто се не биод повериоца, који тражи притвор дужника само по том основу што овај нема имања, тражило да докаже