Бранич

О У Т А Ј И

193

њене субстанце« 2 ) покрене или не. Саставни делови једне неиокретне етвари, док су са овом спојени, не могу бити предмет утаје, а тек њиховим одвајањем, вређајући главну ствар у њеној субстанци или не, у моменту кад постану покретни, настаје могућност да буду предмет утаје. 3 ) С погледом на зах-

2 ) Тгић\уа1с1 стр. 145. захтева, да се ово покретање одвајање — ствари мора иввршити „оћпе Уег1е1:2ип^ јћгег Зиђз^апг" (без повреде субстанце). — § 185 грађ. зак. вели, да су иокретне ствари оне, које се у целости својој могу премеетити. Ово не смета ништа при конетруисању појма утаЈе, ако је непокретна ствар пре извршене утаје лостала покретном, па макар ово „премештање" било извршено и у намери утаје. Јер та законска одредба није у стању, да измени Фактичко стање, посталу покретност ствари, при којо] се не може во дити рачун о томе, како је постала.

3 ) Упореди за пруско казн. право Со1(;с1. Агсћ1у св. 2. стр. 258. односно немогућности утаје продатих а тек поеле продаје отсечених дрвета од стране продавца услед тога, што није била предаја извршена, а таква дрвета остају и даље до предаје сопственост продавца. У овом погледу интересан је из српске праксе наших судова следећи случај, који ћемо морати мало опширније саопштити. Ж. А. чувар шума, према тужби државног тужиоца, отсекао је на недопушен начин 41 дрво шумарево у вредности 636 д. од којих је 24 комада продао Н. Н.-у а 17. комада Н. Н.-у и тиме учинио кривицу кажњиву по § 113. у вези с § 132. казн. зак. Јаглдински првост. суд нашао је, да овде стоји дело злоупотребе у службеној дужности — § 122. у вези с § 132. к. з. (пресуда од 13. VI. 1903. № 10512.) а не утаја, као што је у тужби представљено, „јер горе, која је била поверена на чување оптуженом А., не спада у ствари, о којима је реч у овом зак. пропису, већ се има сматрати, док је спојена еа земљиштем, на коме је, као непокретна ствар, коју је тек сечом опт. А . одвојио и претворио у покретну § 187. грађ. зак А овакве непокретне ствари не могу бити предмет утаје". Један се судија био одвојио зато, „што је оптужени као чувар шума проневерио посечена дрва — дакле покретне ствари — у своју корист." Државни тужилац у незадовољству вели следеће: „Кад је утврђено, да је оитужени одсекао дрва у цељи користољубља, онда овакви радња носи на себи све карактерне знаке казнимог дела утаје из § 229. к. з. и т. д. „Г1огрешно суд налази, да овде нема дела у^аје, што је гора, коју је оптужени у своју корист проневерио, непокретна етвар, јер он и није ироневерио непокретну ствар, већ сечења горе, дакле преобраћањем исте у покретне ствари ове је тек на недозвољени начин себи присвојио — утајао, а што му је чувању поверено било" „јер је његова радња управљена на то, да на штету села, чији је чувар шума, од