Бранич

О УТАЈИ

§ § 229 — 236. § 383 т. з.. § 391 и § 113 казн. зак. НАЦИСАО Др Д. М. Суботић (наставак) § з. А) Предмет утаје. Овде имамо да водимо рачуна о томе : а) каква је ствар б) чија је ствар и в) где се она, у чијем притежању налази. а) Покрвтна ствар. Предмет утаје може бити само покретна ствар, непокретне су изузете. 1 ) Као покретна ствар у смислу казненог законика за утају важи сваки, али само, телесни предмет, који је способан да буде предмет туђе својине, и у исто време способан да се може с једног места на друго покренути. Према томе не' може бити предмет утаје она покретна ствар, којг. не.може бити предмет својине на пр. слободан ваздух, или какво право ; које се у смислу § 182 и § 184. грађ зак. сматра као покретна ствар. Није ипак искључена могућност, да и непокретна ствар буде предмет утаје, и она то бива, чим изгуби својство непокретности. За појам постале покретности ствари сасвимјесвеједно, да ли је непокретна ствар способна, да се »без повреде 1 ) У § 230 казн. зак. етоји: „или коме туђа ствар случајно у лритежање дође', где нема речи „покретна", што се свакојако по себи разуме из раније реченог.