Бранич

ПРИТВОР ДУЖНИКА

191

према томе и до откривајуће заклетве, а евентуално и до наплате, спрам чега би тада притвор био излишан, јер не би ништа обезбеђивао. Према томе, кадједан наш судијаодобрава притвор дужника само на основу тога Факта, што дужник нема имања, онда он не заснива своју одлуку на карактеру саме установе, о којој решава, нити на намери законодавчевој, већ на једној стилистичкој погрешци редак тора законског. Али, по нашем мишљењу, једно »или« чија је не-умесност више него очевидна, не може дати ослонпа судији да једној установи којој законодавац даје карактер средства обезбеђења , самовласно придаје знпчај бруталне изнуде илаЛања. Још мање он сме своје правне закључке да заснива на појединим речма, не доводећи их у везу са смислом самог закона и карактером установе коју има да протумачи, јер ако игде треба водити рачуна о основном правном принципу: 8С1ге 1е§ез поп ез! Vег 1за еагит 1епеге, зес! VIт ас ро1ез1:а1:ет, треба овде, где је реч о лишавању слободе једног лица не за кривицу, већ за његове обавезе грађаског или трговачко правног карактера. 11 )

1Х ) У нашем § 411. и иеталим говори се само о повериоцу и дужнику, те се чини, као да се притвор може тражити само због неиепунења обавеза које нроисгичу из уговора о зајму. То је погрешно, јер се притвор може одобрити и за неиспунење обавеза из других уговора. С тога се у новом аустр. закону о извршењима онај који тражи притвор назива „§е1аћгс1е1е Регзоп" а у баденском „Бег ВегесМд^е."