Бранич

О У Т А Ј И

195

ђУЈ е према суми у исправи означеној, а не према хартији, на к °ј°ј Ј е написана. Није потребно, да исправа циркулише у саобраћају као новац. У овом смислу може бити предмет утаје свака облигација као приватна или јавна исправа, меница или потписан а неиспуњен менични формулар, 9 ) па и обична квита. 10 ) Вредност предмета утаје одређује се према пијачној цени — проценом вештака, а не према афекциозном интересу сопственика. б) Туђа ствар. Поред тога, да је ствар покретна и телесна, потребно је, да је она била туђа. Као таква може се сматрати свака, која не припада утајачу. Ово припадање има се разумети у смислу односа сопственика према ствари т. ј. утајена ствар стоји према утајачу у таком односу, да се он не појављује као сопственик те ствари. Али то није довољно, већ је потребно, да неко има утајену ствар као своју, да се она налази у нечијој својини, и тек тада је она »туђа« за утајача и као таква од важности за. појам утаје. Као туђа ствар сматра се за утају и она коју утајач има као сопственик. Пошто су сопственици услед односа сасопствеништва ограничени у самосталном располагању, јер се они у односу према ствари појављују као једна особа. 11 ) Док траје тај однос, они имају права само на идеалне делове ствари и на употребу користи, а располагати могу са ствари тек заједнички. Нема ли овог заједничког договора, већ појединп сопственик на своју руку учини расположење са ствари, то може он у даном случају, ако дело има карактерне знаке утаје, бити за ову одговоран. Исто важи потпуно за однос јавних ортака. 1 ' 2 ) У осталом ово питање, што је туђа ствар, 9 ) ОррепћоНГ, Б1е Кесћ1зргесћип§ сЈез Кош&ћсћеп Оћег Тпћипа!^ т З^гаГзасћеп св. 13. сгр. 106. и св. 15. стр. 803. 015ћаи5еп, стр. 919. т. 2. 10 ) СоИ<± Агсћју св. '~'4. стр. 581. п ) § 215. у вези е § Н2. срп. грађ. зак. 12 ) У овом погледу врло је интересан приказани случај у „Враничу" УП. св. 7 /8 стр. 324. сл., да међу ортацима нема утаје, док се грађапском парницом не утврди, да је опгужени један део, или сву имовину својих ортака утајио, према одлу ци ошиге седнице Касационог Суда од 9. VIII. 1899. N2 6199. Ствар се састојала у овоме: Оптужен је један ортак за утају; првостепени суд је нашао да нема дела, што „оптужени не може према својим ортацима одговарати кривично као утајач 13+