Бранич

О У Т А Ј II

207

санцука, док је кључ од сандука остао код сопственика, било би утаја, 48 ) док би обијање сандука од неког трећег лица и узимање облигације сачињавало крађу. 48 ) У једном случају, који саопштава г. Ј. Авакумовић, у Браничу I. св. 3 стр. 101. и су^ вароши Београда својом прееудом и Апелациони суд својом пресудом од 9. ХП. 1886. № 1883. узели су, да би ту посго^ало дело утаје облигација. Но Касациони Суд примедбама од 31. ХП. 1886. Бр. 4208 уништо је пресуду АпелационОг Суда, пошто је нашао, да ово дело ваља сматрати као крађу, а не као утају. Апелациони Суд остао је при своме и дао је противразлоге, али општа седница Касационог Суда од 16. I. 1897. № 108. није одобрила, да се ово дело сме квалификовати као ута^а, већ је изрекла своје мишљење, да је то крађа Г. Авакумовић вели : „Као разлог, што Апелациони Суд сматра, да је то утаја, навео је то, што су оне облигације заједно са сандуком биле у притежању оптуженог Илије: а за појам крађе зна се, да је нужно узимање из туђег притежања" (стр. 102 ) А Касациони је Суд узе">, да „ма да }". сандук, као целина, био у притежању Илијином, опет поједине ствари у њему па л оне облигације, да нису биле у његовом притежању, и по томе, да овде постоји крађа јер су облигације узете из туђег пригежања" (стр. 102.) Г. Авакумовић налази ово гледиште Касационог Суда за сасвим правилно, и нравда га тиме „јер кад је Христина сандук затворила и кључ собом однела, онда су ствари у сандуку, па и облигације остале у њеном праппом притежању; сандук је истина био у фактичком притежању Илијином али ствари и облигације је и даље пригежавала тужитељка". (стр. 102.) И сам г. Авакумовић вели одмах даље, „да може да изгледа чудновато и неправедно, што би И. одговарао за утају да је прикрио цео сандук, а да одговара за крађу кад је узео само об лигације из њега". Али да је тачно његово горње мишљење Он се позива на схватање енглеског казненог права, које прави такву разлику између крађе и утаје, да овде мора да се узме, као да постоји крађа. Јер ово право узима, да одрицање пријема н. пр. једног сандука са стварима или прикривање истог сачињава утају, а не крађу, пошто је сандук по пристанку господаревом био у иритежању прикривача, док с друге стране отварање повереног сандука и присвајање ствари из истог сачињава крађу, пошто су се ове ствари налазиле у туђем притежању. Г. Авакумовићу изгледа, да ово схватање енглеског ирава може у свему, да издржи строгу критику. Али нама изгледа обратно. Овде се мора водити рачун о томе, јесу ли ствари поверене у затвореном или отвореном завоју. Није спорно, да би увек била извршена утаја, кад су поверене ствари биле у незакључаном простору, чак и у оном случају, кад би притежаоцу завоја било изречно забрањено ове додиривати или их употребити, ма да му в оже бити и допуштено употребити