Бранич

208

Б Р а Н И Ч

Хрватско право стоји такође на овом становишту и сматра да су новци у запечаћеном куверту такође с предаЈом куверта предати ономе, ко треба писмо да преда на пошту и да он имајући притежање новца, присвајањем истог врши утају 49 ). Пруска је пракса такође била усвојила, да самовласно отварање затвореног завоја са туђим стварима, који имамо у притежању и присвајање садржине истог сачињава утају, и управ због тога, што притежање завоја обухвата и притежање

простор у коме су н. пр. какав сандук — путнички коФер, док би опег узимање сгвари из закључаног простора, сандука, који имамо у притежању, требало да буде крађа по горњем мишљењу. Не увиђа се довољно јасно разлог за ово разликовање: да треба узети, да постоји крађа, кад отворимо сандук, који је у нашем притежању, и присвојимо ствари, а утаја кад је сандук био отворен, или кад се присвоји неотворен сандук са стварима. Непојмљиво је, да притежалац загвореног сандука може присвојити ствари из сандука не отвориаши сандук Он мора имати ствар у притежању иа је нрисвојити. И ово нритежан>е главно је код утаје. И у једно и у другом случају био сандук отворен или затворен оно је Фактичко у погледу стварн у сандуку и нрипада иримаоцу сандука. Правно притежање тих сгвари остаје и даље и после присвојења на страни сопственика, само је оно у сравњењу с фнктичким ието толико илузорно по отварању сандука, колико и пре тога, док је он затворен, а кључ се налази код сопственика. — У осталом .?аконодавац мора водити рачуна и о природи човечијој. Кад имамо туђу ствар у нашем цритежању, па нам се укаже извесна потреба, коју можемо да иодмиримо присвајањем те ствари и њеном употребом, то можемо врло лако доћи у искушење, да ту ствар отварањем загвореног просгора, у коме је, присвојимо. Никоме тада не би на памет пало, да ту исту ствар тражи у туђем притежању незакључану и отуд је противзаконо узме. А.ш ово отварање затвореног просгора, није равно во значају оном отварању простора, кад ми тај немамо у притежан 5 у, прво је злоупотреба поверења, а друго је насилно отклањање препрека а присвајање по том исто је и код утаје и код крађе. Па ипак законодавац мора блаже цевити ову злоупотребу поверења код утаје, но отклањање нрепрека код крађе, јер. се у првом мање испољава противнравна злочинчева воља. Она је просто иску шење и више слабо противљење силама, које злочинцч на тај акт нагоне, док се у отклањању преирека уништајем оних ствари, које нису у злочинчевом притежању, да би дошао до нритежања оних ствари, које се налазе у уништеној ствари завоју, огледа већа противправна воља. 49 ) С г. Максимовић, Нова збирка одлука Касационог Суда, Пожаревац 1894. стр. 291/4 одлука Касационог Суда у Загребу.