Бранич

212

Б Р А Н И Ч

само тада, ако је пропустио известити власт о находу, јер се он тада сматра као непоштен држалац. Ако је био поштен држалац, то добија својину нађене ствари услед трогодишње застарелости — § 215 грађ. зак. После овога времена утаја нађене ствари није могућа, док је до овога доба могућа без озбира на то, што те објављење нађене ствари учмњено. Према свему овоме може се казати, да утаја находа постоји, кад је ово испуњено. 1) кад је сопственик ствар против своје воље и незнајући изгубио, 2) кад је неко други ту ствар добио у притежање, немајући на то права, 3) кад находник задржи нађену ствар, не водећи рачуна, да је преда ономе, чија је, и 4) кад находник учини с том сгвари какво расположење у смислу § 230 казн. зак. 01 ) Према изречној одредби § 249 грађ. зак. сматрају се као изгубљене ствари и аакопане, дзидане или како другче сакривене ствари, ако им се прави господар не зна. Ове су ствари у § 250 грађ. зак. означене као сокровиште, ако имају извесна својства, т. ј. ако се састоје у новцу, злату или сребру, у накиту, у драгом камењу или у другим драгоценостима, па су осем тога тако дуго сакривене лежале, да им се господар не може сазнати и пронаћи. Све ове ствари требале би да могу бити предмет устаје, пошто се сматрају за изгубљене, и пошто је притежање господара давно престало и ново находниково на законпт начин постало. Опште немачко право сматрало је сокровиште као гез пиПшз на којој утаја није била могућа. 02 ) Но поједини писци држали су ипак, да је утаја сокровишта била могућа и по општем немачком и по пруском праву, јер сокровиште у моменту присвајања није више без господара, и услед открића находа прппада половина сокровншта находнику, а друга. половина сопственику земље, где је било сокровиште, и на овом делу била је утаја могућа. 1 ' 3 ) Дакле: утаја према сопственику земљшпта или ствари у којој је ствар, а не према непознатом сопственику нађене ствари. Исто важи за данашње немачко право по Коме је утаја сокровишта несумњива. 64 ) Али по нашем праву, а на 61 ) У погледу 1. 2. и 3-ће тачвевиди V. Ја§етапп егр. 325. 6а ) v. Ја^етапп етр. 628.; Мегке1 етр. 693.; НаЈзсћпег, Со1М. А гс М у св . 15. етр. 6; исти ЗузЈет П. етр. 449. 63 ) 5сћи1ге, 6епсћ1ззаа1 ев. 21. Меуег стр. 6/3. прим. 22. (ј4 ) На основу § 984. нем. грађ. аак. по коме услед открића еокровишта 1 /2 овога припада находнику, а друга половина