Бранич

6 УТАЈИ

213

основу § 233 казн. зак. онај, ко нађе сокровиште у туђој земљи и од сопстпеника и од држачзе утаји, не бива кривично гоњен и кажњен, већ губи само онај део сокровшита, који му по закону припада ® 5 ) Према томе и код нас је утаја сокровишта могућа и врши се према сопственику земље и држави, али није кажњива. Свакојако, да је ова одредба праведна, 06 ) јер утаја није извршена према сопс гвенику нађене ствари, пошто је пвај непознат и не^авља се. Само је овде важно утррдити, да ли нађена ствар долази под § 242 или § г "/49 одн..250 грађ. зак., а разликовање ствари у §249 и 2; 0 грађ. зак не може издржати критику, јер по својој општој одлици сакривености све ове ствари долазе и треба да су обухваћене у појам сокровишта, 67 ) и за казнено право је без вредности 88 ). Нахођење — „нађе" — о коме говори § 230 каз. зак. мора се разликовати од обичног нахођења. Значај правог се састоји у томе, што је оно у правном смислу могуће „само на ствар, која се налази изван простора у којима се обптава, у слободном простору, у пољу, у шуми, или на јавним улипама и путевима'"*' 9 ), а то управ због тога, шго притежалац обитаваног простора има притежање и ствари, које се ту налазе 70 ) Према томе не може се ствар у кући правно изгубпти, већ само затурити, и отуда није могућа утаја на ствари, која се у кући нађе, јер сва није нађена у смислу § 230 к. з, (Наставиће ее )

еопптвенику ствари, где је било сокрппиште — Вугарски казн. зак- чл 336 кажњава находника сокровигпта, ако он ово присвоји, новчаном казном вбог противцравног присвајања, не зоог утаје. ® 5 ) Према §251 грађ. зак. припада ■'/з сокрорншта дгжаии, -"/з находнику и х /з сопстпегшку ствари, где је сокровишге на1)ено. —* Према римском праву држава није добијала ништа. — По баденском казн. праву прикривање сокровишта имало је за последицу губитак дела, који припада налазачу — § 408/9. к. зак. 8в ) Као такпу Озчачио ју је још раније Ценић, стр. 685. ° 7 ) То је случај у немачком казн. праву према'' § 984. нем. грађ. зак. * 8 ) А кад 6и утаја била увек кажњива по званичној дужности, било би тешкоћа услед овог разликовања ствари у две груне — у § 249. и 250. грађ. зак. ' 8 ) V. Јадетапп стр. 226. ,0 ) Ниђег стр 74.