Бранич

КРИВИЧНО ПРАВО

215

б. Награда наравствена. Овде се уаима у обвир еамо унутрашња, субјективна етрана кривичиог дела. Каана је такођер награда равно за равно, али као мерило не служи магеријална штета, већ наравствена кривица, другим речима, ступањ зле воље или субјективне кривичности. Теорије награде побркале су општи закон пропорционалности казни и кривичних деда са спољашњим и елучајним знаком једнакости, са штетом, која се у њима састоји. Одређујући клзне за посебна кривична дела, позитивно право увек се руководи начелом пропорционалности казни по њиховој тежини са значајем кривичних дела, т. ј. за важнија дела одређује и теже казне. Објективни критеријум састоји се из величине штете цричињене кривичним делом и штете, која из дела може произаћи; еубјективни критеријум састоји се из знакова, који леже у субјекту кривичног дела, у личности кривчевој. Ово начело пропорционалности нема ништа заједничког с ]еднакошћу казни, о којој говоре теорије награде: казна, која одговара по пропорцији кривичном делу, није ни у колико њему равна. 2. Релативне теорије. (теорије утилитарне или теорије користи). Све угилитарне теорије могу се поделити на две груие: а. Цељ се постиже претњом назне. У ову групу долазе: Фајербахова теори\а застрашења или психолошке принуде и, тако звана, теоријл предупређења. По овим теоријама. казна, по својој величини и суштини, увек мора да буде веће зло, него што је кориет и задовољство, које кривац поегиже кривичним делом. б. Цељ се постиже иззртнењем казне-. а. а. Теорија застрашења. По овој теорији, казна по суштини мора бити таква, да може проиввести застрашавајући утицај како на самог кривца, тако и на све остале грађане. Ирема томе, казне се морају одликовати нарочитом свирепошћу, да би могле произвести увечатак који одговара застрашењу. Ваиста, казна може бити управљена на то, да ироизведе састрашавајући утицај; али је ствар у томе, што се утицај ни у колико не оснива еамо на етрогости казне: најсвирепија Казна само једнога од многих криваца покаваће мањи утицај. него безусловна, ма и не била тако етрога, кавна свих криваца без разлике.