Бранич

216

Б Р а Н И Ч

б. б. Обезбеђење друштва од нриваца. По овој теорији само ее три врете казне могу призиаги као корисне: изгнанство из друштва, вечита робија и емртна казна, ако не узмемо у обзир и телесне казне. Између осталога, иисци овог новијег правца сматрају као дово.вно средство за обезбеђење такођер и дуготрајни затвор. Писци антрополошке гаколе нредлажу, као средство за обезбеђење, осем смртне казне и вечите робије, за^вор на извесно време са најинтезивнијим утицајима на личност кривчеву, као што су: јединачни затвор, тешки радови и разноврсне Форме гелесних казни — органичење ране, постеље, гњурање у хладну воду и телесна казна у ужем смислу. Обучавање писмености и наукама, по мишљењу .Ломброзином и многих његових присталица, мора бити избачено из аатвора: затвореници се морају обучавати само корисним заиатима. в. в. Теорија иоарављања. Све се казне, по овој теорији, своде поправним мерама или, тако званом, принудном васпитавању. Као једина корисна казна јавља се затвор с радом, који је организован као завод за поправку. г. г. Спојне (здрјжене теорије). Од еиојиих теорија нарочити значај добија у литератури кривичног права данашњег доба, теорија, која се образовала под јакил! утицајем антронолошке школе — тако звана теориЈа борбе с јјичним погодбама крипичности, т. ј. с оним погодбама или Факторима, к<|ји одређују извршење кривичних дела, који леже у личности кривчевој. Као главног представника овога правца, можемо споменути Листа. Да изложимо у кратко његово учење, по могупству његовим сопственим речима Све Факторе кривичности, говори Лист, можемо свести у ове три групе: 1) физички или природни, као што су: клим.п, температура годишњег времена, погодбе земљишта и т. д.; 2) друштвени или еоцијални, као што су: ступањ образованости, храна, санитарне ногодбе, економско стање, становништво; 3) индивидуални Фактори, који леже у личности кривчевој. Индивидуални се пак Фактори деле у три групе: а) урођени; б) стечени, као што је навика; в) случлјни, као што су: повод к раздражењу, ивазивање од стране другог дица на извршење кривичног дела, иијанетво и удобност за извршење кривичног дела и т. д. Према таквој разлици личних Фактора, сви се кривци могу поделити на урођене, навикнуте и случајне кривце; а пошто навика може да буде, или с^ално укорсњена,