Бранич

КРИВИЧНО ПРАКО

217

или да се налази тек у току развића, то се и навикнути кривци могу поделити: на кривце поправне и на кривце непоправне. Борба еа природним посодбама кривичности немогућа је — друштво је у односу према њима немоћно. Борба еа друштвеним Факторима етвар је социјалне аолитике. Борба са личним ф ^кторима, јесте задаћа казне; средство за борбу — јесте казна. Вез обзира на то, ова се борба не рас-простире на урођене кривце: урођени кривци, као неурачунљива лица, морају биги с мештена у нарочиге заводе за душевно болесне. Ако хоћемо, продужава «Лист, да се користимо казном, као средством за заштигу добра, то морамо њен утицај удешавати са Факторима кривичног дела- Казна је принуда. Као принуда, она може бити двојаке природе: по< редна, психолошка — резултат мотива; непосредна, механичка — насиље. Према овоме, као главне и специјалне сврхе казне Дист признаје; 1) постигнуто помоћу психолошке принуде: а, а) поирављање, т. ј. усађивање и ојачање мотива алтруистичних : друштвених; б, б.) застрашење, т. ј. усађивање и ојачање мотива егоистичних, али таквих, чији би се утицај додиривао са утицајем алтруистичних мотива; 2) постигнуто номоћу механичке принуде обезбеђење или довођење кривца до безопасности. Казна у овом иоследњем случају јавља, ее, вели он, забраном кривца, вештачким његовим издвајањем, као непогодне личности с друштвене тачке гледишта. Сваку од о;;е три сврхе Лист приписује одговарајућој групи криваца: обезбеђење — за оне, који се не могу поправити; поправљење — за оне, који се могу поправити; застрашење — за случајне кривце. Сличну конструкцију даје руски проФесор Фојницки. При евој својој разноврености, вели он, потодбе и узроци крИвичног дела могу ее евести у три 1 рупе: а) погодбе космичне; 6) погодбе друштвене, и в) погодбе личне. Разлика индивидуалних погодаба или личних Фактора одређује и разлику међу кривцима; нарушиоци закона могу бити подељени у две главне групе: 1) лица, чија се радња објашњава у евему спољашњим утицајима ; овамо се односе сва лица порочне организације, која ниеу у стању да противстају кривичним побудама, без обзира на то, да ли им је ова организација урођена (с!еНпдиеп1:1 паИ антрополошке школе), или стечена поводом болести, алкохолизма, развратног живота; 2) лица, која владају нормалним мотивима, падајући у кривицу иод утицајем пролазних спо љашњих побуда, које утичу на њих, у неколико поводом изне-