Бранич
О У Т А Ј Н
29
сних препрека, чије постоЈање не лежи у природи, против којих је свака примена снага корисно употребљена, већ у вољи појединца, члана заједнице, који се не слаже с вољом осгалих чланова ваједнице, као општом. Да не би људска снага узалудно била трошена, сходно и економском принципу, да се са што мање рада постигну што већи резултати, као и циљу живота, да се што пријатније проживи додељени век, нужно је, да се законски одреди начин живота чланова заједнице у оном делу, где он долази у додир са животом других члавова заједнице. Сваки појединац хоће да живи и управ тако, како је за њ'повољније. Но такав начин живота може доћи у друштвеној заједници, државу, еукоб са исговетном вољом других појединаца, и тако наетају непријатносгииз сукоба разних воља, које могу бити само тако отклоњене, ако се члановл заједнице својевољно одрекну уживања једног дела последица њихове воље, која се показује као неограничена слобода. Овој пак нема нигде места, исто тако мало тамо где појединац живи еам, колико у заједницп. У овој она мора бити ограничена слободом других, а у првом случају она не налази своју пракгичку примену, пошто тада појединац не може с другим да дође у додир, према коме би ее она у својој сили показала и дошла до дејства. Тек дакле онде може бити говора о слободи где људи живе у заједници, и т п к ту она доноси благодетно дејсгво: даје сваком могућност да под извесним условима развије своју вољу и приводи је у извршење. Тек из овога рада иостаје право појединца, да ужива и последицу свога рада. Јер држава, дајући појединцу право на рад, даје му истовремено и право на резултат тога рада, на евојину. И нојединац има еамо оно, што му други, односно држава, признаду, 5аит си1дие. Из тога признања од стране државе проистиче право појединца на захтевање поштовања тог његовог права од стране других саграђана у томе, што ће се уздржавати од повреде истог ирава. Кад правни поредак у држави одреди, што коме припада, и кад му оетави слободу у раду, онда дотични има и право и дужност, да се тога и придржава и поштује постојећи норедак. А законодаветво сваке државе елужи с једне стране заштити материјалних добара, као резултату људеке делатности, а е друге стране заштити идеалних добара, као једном вишем елементу људског живота, личноети човечије, онога, што човека у друштву нарочито уздиже. Апстрахујући ову другу врсту добара, која је у важности само код оних, који их хоће да имају