Бранич

О У Т А Ј И

31

живот потребна добра набаве, задрже и кориено употребе, или тежња произвођача иде и даље нл то, да створи не еамо толико, колико је за његове и његове Фамилије потребе нужно, већ да има тих добара и за један ужи или шири круг чланова друштвене заједнице. Поередством цродаје или на који други начин уступа, им он својину на произведеним предметима. А свакодневна потреба у извесним аредметима најјачи је покретач производње, која еа развикем друштва узима све јаче размере Тако постају и разнолики односи између произвођача, посредника и потрошача. Држава као представник др/шгввене заједднице има јаког интереса у томе, да су односи између ових као и осталих чланова правилни и да, се свакоме од њих створи могућност за правилну делатноет. Због тога приступа држача са своје стране у помоћ и регулише те односе на особени начие, посредством правила, која су од опште важности, посредством т. з. грађанских закона, а где сила ових није довољна и посредетвом т. з. кривичних закона. Ва примену и једних и других прописујс она друга правила о томе, како се горња имају да цримене, да постану стварност, да право добије своју практичку примену. Разноликост ове двојаке : грађанско-правне и кривично-правне заштиге произлази из разноликости добара и њихове вредности, којима је заштита потребна. Још се давно дошло до убеђења у друштвеном животу и оравној науци, да се евојинском драву мора да да нарочита, кривично-правва зашгита, да се извесни напади на својину морају да казне од стране државе, као нротив -правни напади на правни поредак. Ови су напади разнолики. Кривично право п казнени законик имају за њих нарочито усвојене изразе тако својинско право може да буде поврећено у облику напада, који ее нази^ају у^ајом, крађом, насилним изнуђењем, разбојништвом и оштећењем туђих ствари. Сви ови напади управљени су неносредно на стварно право сопственика. Појава ових напада веома је честа, те [поетоји опаеност, да ће се пореметити погпуно друштвени поредак, ако ти изузетни случајеги постану аксиомом у друштвеној заједниди. С тога мора свака таква повреда стварног права, извршена у означеним Формама, да буде кажњена. А искуством ее показало да је казна у тим случајевима неопходно гхотребна и да као таква има свога оправдања. На овом месту намерни смо да говоримо о првој ФОрми тих напада, о утаји.