Бранич

БРАНИЧ

У кривичном је законику, као што је назначено, побројано која е} г то кривична дела која се ислеђују и казне једино на тужбу приватних. Њихов је број веома мали наспрам оних, противу којих је држава принуђена званично да корача. Повређени је, као шго је раније у овом излагању назначено, ако је дело н. пр. кака повреда или увређени код увреда, господар ситуације о томе: оће ли се противу оптуженога за овака кривична дела отворити кривична истрага или не. Па ипак, полицијским као редовним иследним властима код нас и немачком државнОм правобранству дата је могућност даиспитајуг да ли се једно овако дело не ислеђује и казни по званичној дужности и ако ови органи државни утврде да јесте, онда они приступају кривичној истрази цо званичној дужности, — § 4. нашег кр. пост. и § 414 у вези с § 416 немач. кр. пост. Види се, дакле, да су ови органи готово увек у могућности, да ствар узму у своје руке, само ако се дело по њиховом нахођењу преставља као оШс1а1с1еНс1. У овоме случају може се рећи, да је у неколико заступљен принцик звани оиортунитет јер се ови органи државни у таквим нриликима руководе једино својим еубјективним нахођењем. IV. За подизање приватне тужбе, због дела чисто приватне ирироде, меродаван је на прзоме месту код увреда увређени, а код повреда повређени §§ 216 и 181 кривич. зак. Другим речима, право на подизање једне оваке тужбе на првоме месту припада онима, чија су правна добра једним оваким кр. делом повређена. Код лаких повреда, повређени може да буде, сходно природи једног оваког кривичног дела, само каква Физичка личност. Код увреда, пак, увређено може бити и какво иравно лице н. пр. оФицирски кор, какво трговачко удружење и т. д. У оваким случајевима једна овака нравна личност може да се појави као приватни тужилац једино преко свога нарочитог заступника, — обично онога који је у грађанским споровима заступа. Разуме се, да се један овакав заступник у своме засгупању мора кретати у границама датог му овлашкења. Суд о томе мора да води рачуна по званичној дужности и ако би н.пр. један такав заступник хтео да одустане од једне такве нриватне тужбе на претресу, иротивно једном оваком овлашћењу, онда суд не би смео да му уважи такав одусганак. Иначе би увређено лице веома лако могло бити оштећено и то само услед тога што суд није пазио, у колико је по пуномоћију дато право диспозиције у једном оваком случају његовом за-