Бранич
ПРИВАТНИ ТУЖИЛАЦ У КР. ПРОЦЕСУ
41
ступнику, а да и правна лица у оваким случајевима могу да буду приватни т.ужиоци, најбоље се види из § 216 кр. зак. у коме се законском пропису каже: »власт ће дотична како за повреду части, тако и за лажно обвињење или опадање предузимати иследовање: 1. на тужбу само увређеног лица.не цравећи, дакле, разлику, да ли је исто правно или физичко, јер да је законодавац овде мислио само на физичко а не и на правно лице, он не би дао овако генера.ши појам, кад се зна, да личност може да буде Физичка и правна. Питање је сада, какве правне способности треба да буде један овакав приватни тужилац? Одговор на то може се добити из II одељка § 10 кр. пост. 11о томе законском пропису приватни тужилац може имати свога застуцника, а ако нема шеснаесг година, онда га мора имати. Према томе, и ако се од приватног тужиоца захтева, да има извесну партиску способност, способност једне кривичне стране у кривичном процесу, инак, та партиска способност његова није овде онаква, какву је захтева законодавац за вођење грађанских спорова. Да би неко могао да води грађански спор за свој рачун и у име своје, наш законодавац захтева да је навршио двадесет прву годину, § 37 гр. зак. тек по навршетку ове године своје староСти, они могу сами собом права своја држати с њима руковати и раеполагати, — § 38 гр. зак.; иначе, они се сматрају за незреле и као такви стоје иод особитом заштитом и одбраном закона, — § 39 гр. зак. 1 ) Из овога излази, да се за вођење грађанскога спора тражи много већа способност, него што је то потребно, да би неко могао Функционисати као приватни тужилац у кривичном процесу. Разлог, зашто је 10 тако учинио наш законодавац, може се наћи у томе што је норед улоге нашега приватног тужиоца, за дела чисто приватне природе, садејство иследних власти као заступника државних, у сваком случају неопходно. Ислеђење једног оваког кривичног дела, по подигнућу тужбе од стране једног оваког приватног лица, је у рукама овихоргана државних и услед тога нема опасности, да због незрелости приватног тужиоца може кривична истрага екренути с правога пута, кад се зна, да иследне власти морају по званичној дужности да пнзе, те да невини не страдају а криви не избегну заслужену казну, — одс. I § 5 кр. с. пост. Међу тим, у
1) Изузетака има и овде.