Бранич
42
ВРАНИЧ
грађанским споровима, где влада т. авани диспозитивни принцип веома лако може извесно лице да настрада само уелед тога ако не уме да брани своје право. Суд овде није дужан, да по званичној дужности истражује исгину всћ по поднетим доказима од стране парничара да донесе сво1у одлуку. Да би парничари успели да се користе свима доказнима средствима у извесном грађанском ироцесу, неопходно је нужно, да они за то имају потребну зрелост. Ваконодавац цретпоставља. да је она код свакога дата навршетком двадесет прве године 1 ). У § 216 т. 1. кр. зак. каже се: да отац може тужити за своје непунолетно дете, муж за своју жену а тутор за своју пупилу, а то је ието казато и у § 118 кр. зак. у случају злостављања и повређења, изузев оних која су казана у § § 177 и 178 пом. зак. Питање је сада, када увређени или повређени имају преко шеснаест година сгарости, да ли и мимо њихове воље могу ови заступншш њихови да приступе подигнућу једне оваке приватне тужбе противу увредиоца, однос. повредиоца? Свакако не по одс. II § 10 кр. пост. јер се тамо каже: „приватни тужилац може имати свога заступника, а ако нема шеснаесг година, онда га мора имати." За његову правну способност као приватног тужиоца законодавац наш, дакле, тражи да је навршио пуних жеснаест година. И ако је сада једно овако лице ову годину своје старости доживело, онда је оно у могућности, да (ез ичијег суделовања подигне тужбу код надлежне иследне власти нротиву увредиоца или повредиоца? да се на одлуке иследних власти жали. да од тужбе своје одустаје и т. д - После једног оваког констатовања, тумачити: да лица у § § 181 и 216 кр. зак. могу и мимо воље увређеног или повређеног у меето. овога подизати тужбу, од исте одустајати и т. д. значило би интерпретирати вољу законодавчеву наопако. Ово исто важи и у погледу осуде по грађанској части кад се иста једном оваком приватном тужбом, поред кривичне осуде, тражи. У томе сл^чају, приватни тужилац и ако је испод двадесет прве године, само ако има више од шеснаест година, не мора имати евога заступника, јер суд о томе грађанском делу донеће одлуку једино онда ако је исги на чисто изведен. Да ли је, пак једно овако грађанско питање на чието изведено, суд испитује по званичној дужности, руководећи се принципом проналаска материјалне истине. И из тога разлога
1). Изузетак умне § § 40, 41 и 920 гр. зак. као и § 152 пом. зак —