Бранич

ДОКЛЕ ИМА МЕСТА ПОЗИВАЊУ У ЗАШТИТУ

89

чини једну грубу законску погрешку. Истина, овај вид интервенције, како се у примедбама каже, регулисан је Засебно у § 65. али и главна интервенција регулисана је засебно у § 66., па ипак за то нико и_ не_ помишља одобрити главну интервенцију и после првих примедаба касационог суда, ма да је она по сродствз^ много даље од споредне интервенције него заштита! Да завршим. Пошто је заштита само један вид споредне интервенције; пошто заштитник, ступајући у спор узима улогу умешача, како према ономе који га је позвао у заштиту, тако и према његовом противнику, то за љ' важе сви процесни рокови који и за споредног умешача, 17 ) па према томе и рок предвиђен у § 65. грађ. суд. пост. по коме ступању трећих лица у један спор може бити само до првих примедаба Касационог Суда. Доцније тражење суд има по службеној дужности одбити.

Кад већ говоримо о заштити, ваља се дотаћи једне појаве у нашој пракси, по којој судови стално позивају на рочишта и достављају све пресуде и примедбе и оном лицу, који је позван у заштиту (читај да се умеша у спор!) али је он тај позив одбио. То је погрешно. Јер, позивање у заштиту за судију нема никакав службени карактер; оно никад не потиче из сопствене инлцијативе суда, већ је ту ангажован само лични интерес њихов, шако да шо иозивање може да се изврши и вансудским иутем 18 ). И заиста, кад

17 ) Приметио сам да је Апелациони суд у више прииика иоништио пресуду првостепеног суда кад је се треће лице умешало у спор пошто је пресуда већ изречена, наводећи да пресуда треба између свију ларничара да буде изречена. Тоје погрешно. Велико начело код интервенције састоји се у томе да умешач има само да продужи спор од оног момента кад се умешао. Све што је дотле урађено и за њега важи. У овом елучају умешачу, ако му се одобри мешање, остаје само да изјави незадовољство. 18 ) „Да ли је позивање било судским или вансудским путем, то је по оиштем праву равнодушна ствар, јер у закону унотребљени израз „<1епш1с1аге" паеује и за вансудско позивање. — Бг. Шегопутиз, нав. дело стр. 146.