Бранич

10

Б Р А Н II Ч

једница црестане (§, 49^ са законод. решењем од 22 јуна, 1846, год. В № 270 и§. 757. грађ. зак .) Ова се деоба зато допушта. што у заједници врло често искршавају, нарочито због потребе једнодушностп. оштри сукоби међу сусопственицама, одкуда и ова стара изрека: заједница је врело задеиица (сотшишо тагег пхагит). Ти сукоби, наравно, осетно штете привредне интересе сусопственика, те стога, кад они наступе, и заједница губи свој иривредни разлог за свој даљи опстанак. 28. —IV. Право на деобу. — Уопштеје признато да сваки сусопственик има право тражитл деобу заједничке ствари у свако доба. А да ли он то право има и у случају, кад је та заједница установљена, било угово^ом било тестаментом, за иа нек или за неодређено време ? Мишљења су подељена. 24. — По једном миш вењу: сваки је сусопственик властан тражити деобу и у том случају, зато, што је вечита заједница штетна по општи интерес. Г1о томе, ни један се сусопственик не .позке за свагда одрећи права на деобу. Такво одрицање није важило ни у Римском Праву (Е. 14 § 2. I). ћ. 1. 10. 3. 81 сопуеша! т1;ег зосш? пе отшпо с И у 1 з1о 11а1, ћшизтосћ рас!ит пиИаз \чге« ћаћеге тап1Гез8ћб51тит еб1; б1п аи1ет т сег!ит 1етриу, диос! е1 1рб1иб ге1 диаШаћ р г о <1 е б 1, \ г а1е1. Оно не важи данас ни у већини страних законодавставал) Но и по овима та се деооа не може тра-

1) Аустријски законшс, §. 831: „Ако се који заједничар обавезао да ће и на даље остати у заједницп, неможе истина изићи пре него што прође установљено време, али и та обавеза пресгаје као и дрЈ 'ге обавезе и н ераспростире се на наследнике, ако ови нису на то пристали,« II §. 832. »II наредбу ког трећег, којим се одређује да је каква ствар заједничка, имају испуниги п р в и