Бранич

СУСВОЈИНА (сувлуштинл) ИЛИ СМЕСНИШТВО

9

које она може бити, па баш да би та измена ишла у прилог веће плоцородности њене. А ако је та измена без опирања сусопственика већ извршена. — онда се може тражити да се она отклони само тад. кад је то у интересу заједнице. Мањина пак, која не би пристала на ту измену, може тражити деобу. Међутим довољно је да и већина сусопственика пристане, кад је реч о попратш. ма и необичној, која је потребна да се заједнички ствар одрЈси и сачупа од квара и назатка. 20. — 6) Ако би који сусопственик и без пристанка али и без противљења већин^ управљао заједничком ствари, сматра се као незпан вршилац туђега посла, пе^оИогит §ев1ог (§. 629 грађ, зак.) Напротив, ако се већина нротиви , ни један сусопственик иије властан да управљ • заједничком ствари нити да предузима и такве измене, које су неопходне за одржање ствари; у противном одговара за гитету и изгубљену цобит (§, 819. грађ. зак.). У случају пак иоделе гласова сваки сусопственик може од суда тражити да овај постави уиравника заједничке ствари. 21. — 7) Оваки је сусопственик овлашћен да ради заштитс свога удела у заједничкој својини (или државини) самостално подиже петиторне (односно др±авинске - или посесорне) тузкбе и то не само против трећих липа него и против сусопственика; иа, противно Римском Праву ')> и негаторној тузкби (ас110 пе§а!опа) има места међу сусопственицима. И најпосЛе, 22. — 8) Сваки сусопственик, чијасвојина није ограничена условом. модусом или роком, има право да тра±и реалну деобу заједничк ствари те да за1) У Римском праву је то пптање спорно. В егп1)п гј ; Ра:н1. §, 196 прпм. 22 и 13. 11 а п (1 а Е^спЈћитвгесМ §. 9 бр.,5