Бранич

8

Б Р Л Н И Ч

них ствари, сви сусоитсвеници не могу једновремено имати детенцију (придржину) заједничке им стварп одлучује већина: ко ће од њих или неко трећи ствар, држати у име свију и чувати је. А ради употребе такве ст; ари, она се може и наизменце сусопственицима предавати, те да се редом сваки од њих њоме користи по мери свога удела (н. пр. кад је ааједничка ствар теглећа стока или кола са запрегом). 17. — 3) Сваки сусопственик има ирапа да заЧ једничку ствар у своју корист употреби а по лери свога удела и њеном опредељењу. (дестинацији\ не искључујући из те ггттрсбе и остале сусопственике по мери њихових удела. Он има права и на плодове и користи од ње, такође по мори свога удела у њој. А у размери с. ога удела !фема целини заједнпчке ствари, сваки је сусопствсник уједно п дуокан подносити и терете, који су везани са заједничком сгвари и трошконе ради њеног одржавања и користовања (§о 512, 734, 739 и 742, грађ, зак.) 18. — 4) У свима пословима, који састављају обичну управу , а нарочито кад је реч о начину обраде заједничке ствари да би она могла доносити плодове, о давању исте под закуп за рокове, за које сс сличне сгвари дају под закуп по месном обичају, о по стављању управника и т. д., за све то одлучује већина гласова, која се рачуна по деловџма (квотама) а не по главама!) (§§. 732 и 733.).. А ако су, пак, гласови тако подељени да нема векине, онда одлучује суд (§. 740.). 19. — 5 ) Ни један сусопственик нс може, без једнодушног пристанка свих осталих сусопственика, извршити никакву ихнену заједничке ствари. без 1 Тако п Ц р н о г о р с к и Законик, чл. 103: „Вишнна се броји не по главама него по днјеловпма, ако није што друго уговорено било.