Бранич

14

К Р А Н И Ч

И онде одрокај може бити дели.пичан (§. 938.) т. ј, да не обухвати цео удео сусопстван ков, већ само .иањи део истога. 28 — V. Деоба — 1) Нано се деоба врши ? — Десоба сс врши физички.п или тпарип.ч Је.Ш1>ел заједничке ствари, а по раз.чери удела (квота), то јест тако. да сваки сусопственик добије онолики реални (тварни) део у своју искљутту својину, колики му је и идеални удео или квота, као правни разломак. Ово је т. зв. реална деоба, која се чини само тада, ако је заједничка ствар но природи снојој („у натури §.499") дељива тј. ако јој се њоме привредна вреднос-т не уништава или бар цреко мере не крњи. А да ли је пак заједничка ствар тако реално дељива или није — то је фактичко пигање. Овде карочи о скрећемо пажњу на то, да по нашем грађанском законику, кућа _и зграда у опште и зелишште (плац) престављају једну реално недељиву пелину те због тога они и не могу бит I оделито предмети разних права својине, јер по §§ 277-279 право својине и на кућу и на зсмљиште морају свако доба неподељено озтатиТако и по Аустриском законику §§.41 7. — 419.). А из овога разлога не могу ни иоједини снратови једне куће припадати оде-лито у евојину разнил/ лици.ча 1,) Но кућа и земљиште могу се вертикално подвлити. 29. — Ако се, пак, заједнчка ствар, таква каква је, не лтоке стварно поделити , што би- том деобом изгубила нривредну вредност. или би јој се ова знатно слшњила, а међутим није ништа друго установљено приликом стварања заједнице, тада се, место саме ,) По Фракиуском (чл. 064.), П р у с к о м (§ §. 98. 221. I. 9 и §. 199), И т а л и ј а н с к о м (§. 562.) Ш п а н с к о м (§. 396.) Португалском (§. 2335.) спратови могу имати разне сопственике.