Бранич

22

Б Р А Н II Ч

раздога, који је изнет и код протеста због непријема, јер се по стец. пост. неби ии могло тражити осигурање према осталим потписницима пошто су и они стечајни дужници. Из свега овог види се, да се сиорни случај неби могао подвести ни под који од напред речена три случаја протеста из разлога, што је циљ и смисао ма којег од ова три протеста везан искључиво за онај случај који има иротест да констатује и за који су са овим протестом везана после и извесна права која меничном еопственику припадају искључиво за дотични случај. Издавање, дакле, протеста у ма ком од ова три случаја било би за спорни случај безпредме г шо, а оцена рока и оцена права наплате оваквих поверилачних иотраживања има се ценити, не по меничном, него по закону о стецишном поступку по којем — §. 27. — од тренутка пада дужника под стечај наетаје рок плаћању свију његових дугова па и оних којима рок до тог тренутка није ни дошао. За то није ни потребно по овом закону у спор ном случају доказивати ни рок ни немогућност исплате каквим протестом, пошто се то самим падом нод стечај цо закону већ цредноставља тако да је ацсолутно и нецоттебно ма какво доказивање тих Факата. Налазим, из свију цредњих мотива, да је ненотребно цротестирати меницу, кад једновемено и цре рока цадну нод стечај сви менични дужници на једнеј меници. Ђ. Карајовакови!). АДВОКАТ.