Бранич

О разлици између свршенога кривичнога дела и о схепену покушаја. По Митермајеру Практични криминалиета долази ири иетрази врло чеето у неприлику, да ли је у појединим случајевима кривично дело еамо покушано или евршено. Код оних законодаветва која покушано и свршено дело у погледу казне изједначавају, губи та разлика евој значај; али ако ]е, као што је код нас случај, кажњење покушаја друкчије од казкњења свршенога дела, онда је то питање од врло велике важности. Та ее разлика између покушаних и свршених кривичних дела, може најбоље видети кад се сва кривична дела поделе у две главне класе и то: 1 она кривична ;дела, за чији нојам закон захтева спољне узроке и поеледице, као: убиетво, повреда, абортус, и. т. д. -и 2. она друга кривична дела, за чији појам закон захтева еамо извесан активитет учиниоца, где ее по свршеној активности познаје |и свршено кривично дело, као н.пр. крађа ,паљевина и' т. д, Поематрамо ли разна законодавства, приметићемо да ева знају за ту разлику и да на други начин говоре о убисгву а на други о крађи. Тачан је назо[), да је кривично дело засновано самом активногаћу учиниоца и да ће свршетком тога почетка логички и дело бити евршено. Закон би и сувише далеко ишао кад би кривично дело сматрао тек онда за евршено, кад је учинилац доетигао све своје намераване циљеве. У томе би случају код мнсгих кривичних дела, као н. пр. код велеиздаје и т. д. морала казна изоетати, кад би ее хтео" резултат сачекати који редовно зависи од елучаја-