Бранич

О ВАНБРАЧНОЈ ДЕЦИ

39

мо Он већ жељен? Или, да је мати без одговорности оца, во дила разуздан и порочни живот"? Иди је била јавна женска, ца је са разним људима имала сношај и отуда се родило г двоје, троје, метворо деце — ко ке од ових људи оити онај, на чије ће рамв пастн рука полицајца, која ће га на брак приморати? Чл. 5 вели за време од 21 године и 6 месеци оиће примљена акција истраживања оца. То је и сувише дуго! Ја жалим онога кога приморају да 'прими очинство од ире 22 године, нудећи му довол.но доказа у сведоцима о којима говори пројекат. А ако је оп умро!? Онда ће се ово предузети противу в>егови! наследника, којима може бити није ни поинат живот ми тајжв његове. Како ће ее они бранити? Чл. 6. Жене после 25 година не могу тужити малолетника испод 18 година. Ништа не изгледа неравмишљеније него ностав .Бен .е принципа о завођењу и иозивању на аритметику. Писац мисли да је пронашао доба када престаје наивност код мовека и доба у које престаје невиност код жене. Бојим се да се није рђаво инФормисао, "јер знам жене од 20 година иекусне да и сенаторе »буне и иосгиде, а иознајем људе од 40 година невине као деца. Не треба дакле правити законе о овом деликатном питању. Не треба утврђивати границе добу завођења. Када једна Фамилија буде узнемиравана дрским и злонамерним нападима, а човек изложен цодсмеху и екандалу ка да се укаља његов приватан живот и изнесу његове најинтимније тнЈне, кадз у свему буде оцрњен — закон вели, примењиваће Се казна, као и за клевету! А то није никаква казна нрема делу. А шта да се ради? Према таквом иитању — налазим да би требало да комисија за реФОрму грађ. законика, која већ и постоји, треба ово да реши. /•. Морис Тезенае. Дично сам расположен, да мислим, да је забрана иетраживања оца једно нужно зло и да је закон био равложан кад га је онако излогкио. Улавећи у ово питање, ја сам се чоето питао, зар не би боље било, да је утврћено једно апеолутно правило онако