Бранич

40

Б Р А Н И Ч

као у питању о проФесиоиалној тајни и да чак изузие аавођење, обману, одвођење. Под овом резервом, ја сам принуђен, да иризнам, да време пролааи, да се обичаји мењају и да у свакој ствари треба ићи за временом и обичајима. Не налааим да је немогуће одупрети се покрету хуманом, који ће законодавца по ве<;ти и руководити при питању о укидању овог законског ирописа. /'. Павле Хервије, члан комисије за р<»Форму грађ. законика мисли, да би закон сагласнији био са хуманитетом, ако би у место, што би истраживање оца било забрањено изузимајући случаје који допуштају, — донустио да је истраживање допуштено, изузимајући случаје — које би ово искључивали. Налази да би савршено правично било, ако би природни отац био приунђен да са природном мајком дели и води бригу о детету коме су они обоје живот дали. Изгледало би ми задовољавајуће, ако би се очинство могло утврдити доказима, који неби допустили мешања интриганата — а треба пазити да се људима не натовари очинство о деци, која нису њихова, између неморалности које треба угушивати, нема горе од ове, која једној "жени задаје највећи јад у резултату љубави — док човеку после његовог задовољства — даје само његово задовољство. Поводом овог, налазим да ће бити од интереса чути мишљење појединих правних аутора. Тако: Г. Тевне, пређ. миниетар правде налааи да чл 340 грађ. зак. треба да буде одбачен. Две примедбе: 1 во Сумња се да истраживање оца уноси узнемирење у Фамилијарни мир; 2 Изгледа да је веома тешко утврдити моменат зачећа а бојати се је да судија неће моћи створити своје убеђење сигурно — чега би он потпуно био свееан. Потпуно Се раауме да би истративање оца у родооскрвњењу и^браколомству на сваки начинбило забрањено и ако дете не одговара за злочин или преступе свог оца јаено је да друштвени поредак неби допуштао откриће скандалозних веза. Пошто је учинио ово ограничење ја с но је, да част очева неби била повређена истраживањем његовог природног детета.