Бранич

ПОЈАМ ПРАВПЧНОСТИ У КАЗНЕНОМ ПРАВУ

49

на то указује, како одмеравање казне врло много зависи од случајности, од спољних околности, од личних убеђења и погледа судија. Један исти случај кажњава се овде са шест месеци, тамо са две године затвора, и оба суда верују, да су вршили праведну одмазду. Неможе се пребацити ни једном; јер је сваки по најбољем знању и савести судио. Али ми треба да увидимо, да нисмо у стању да изнађомо тачно изравнање између казне и злочина. Вредности, које једну према другој одмеравамо, не једнаке су. Ко ми даје мерило по коме ћу да изравнам увреду или паљевину или телесну новреду са казном затвора или робије, (а) повреду кућњег мира са новчаном казном? Тражење тачног односа није ништа друго но нееигурно пипање, „тражење и тумарање у безконачности,« какоједавно казао Херман Оајферт 1 ) и у свом последњем епису понова јасно окарактерисао. 2 Свакојако се код судова створила извесна традиција у одмеравању казне; али она није ништа друго но резултат оног несигурног питања и показује још поред тога код појединих судова знатне разноликостиБиркмајер 8 ) упућује, ради одговора на питање о мерилу изједначења кривице и казне на морална и правна схватања која постоје у народу, која произлазе из његовог осећаја морала и правичности и са којима закон и судије морају да су у сталном додиру, да би тачно одмерили злочину одговарајућу казну. Но и та схватања, која постоје у народу, иотчињена су вечној промени, како знамо из истирије, она нису чак у једном истом отсеку времена иста, већ разнолика пре-

1) Уегћапс11ип0 'еп с1е§ 21 с1еи1 ;всћеп

2) Еш пеиеб 5ћа%е8е12ћис11 Гиг Оеи*8сћа1ап(1, 1902 8. 6. Уио-

реди такође АксћавГепћиг^, Оа8 Уегћгесћеп ипЛ веше ВекашрГип^

19 >2, 8. 204 сл

8 ) ор. сИ. 76.

Бранич 4