Бранич

ПОЈАМ ПРАВИЧНОСТИ У КАЗНЕНОМ ПРАВУ

55

док се активно заинтересовано лице, учинилац, осећа пријатно. Сад се тражи и о томе се води рачун, да се ово пријатно осећање учиниоца поремети. Овоје изравнање незгоде. Има ли у томе чега другог осим обичне освете ио правиду: „како ти мени, такоја теби"? и даље: Зар не призчаје сам Кедер, да су одмазда и освета једно исто? Потребу изравнања, заглађиварвл назива он оплемч&еном Формом н гона реткције 1 ). Да ли је реч „нагон реакције" нешто друго но прикривено означење нагона освете. Такође Кантов израз о језичку на вази правичности и Гајеров захтев установљења злочином поремећене равнотеже нису ништа друго до идеалисање, преФињеност појма освете посредством слика што говоре. Правило „како ти мени, тако ја теби" основни је тон који се свуда чује; само се увек захтева, да се одржи тачан однос између злочина и освете. Међутим тежило се овда онда са казном једно изравнање, које се неда карактерисати као освета. То су т. зв. теорцјв награде или накнаде, које теже изједначењу у овом смислу: злочин проузрокује интелектуалну штету, веле оне. Ова штет I постоји у дражи произведеној код другог извршењем злочина, да и он такође учини злочин, Штета се изравнава на тај начињ што се она драж ка подражавању уништава казном Код ових теорија није сгало до изједначења у смислу теорија одмазде. Изравнање штете, уништење дражи ка подражавању злочина исте је вредности са застрашавањем целине да не чини злочине, није дакле освета, није одмазда, и без вредности је за посматрање у овом погледу. Природно је да заступници идеје одмазде не воле да се изравнање сматра као освета. У колико оно не

1) ор, ск. стр. 8.