Бранич

4)6

б р а н и ч

треба да буде што друго до задовољење једног рецимо преФињеног, осећаја освете, оно нијеништа друго до Фантастична слика, празан појам без садржине. Казну смрти и затвор, трпљења, која се с болом осећају и којих се бојимо, да би се ради самог појма изрекли, не можемо и некемо да приписујемо држави, која мора и у казненом правосуђу да води реалну политику. Хуго Мајер, у основу сам присталица теорије одмазде морао је признати: „Без практичних циљева казне једва бисмо били у стању да говоримо о постојању казненог права,... Вероватно не би држава имала толико идеализма ипак да казни, и ако таквих практичних циљева нема; вероватно ее би био погубљен Кантов злочинац који је смртну казиу заслужио, а при расгурању грађанског друштва био је још у затвору, већ би га пустили у слободу." 1 ) IV. 2) Но да се не налазим ја на погрешноге 113'ту у овом мом посматрању о појму „одмазде". Готово бих веровао, кад представим себи, шта Је скоро казао Адолф Вах у свом ректорском говору 3 ) о појму одмазде не правичности: „Јасно становиште развијене државе искључује освету, лично задовољење, и подиже казну на ниво практичног супротног дејства, које је ослобођено од ситничарства и себичносги, на ниво у општем интересу изречене осуде, према којој се злочинство такође као зло за онога показује који се њиме о закон 1) Ни °'0 Меуег, 01е 6егеећ (;Г §кеИ; 1111 8 (г;1(гесћ1, Оепсћ(;88аа1 св. 33 стр. 103. 2) Овај одељак није био чнтан на предавању. 3) Бхе КпггппаЉ^бсћеп Зећи1еп ипс! сће ЗГгаГгесћГзгеГогт 1^е1р21§, 1902. стр. 19/20 — На српском језику у нашем преводу види „Бранич" X. св. 10. стр. 60«—624. Прзводилац.