Бранич

0 ОВАВЕЗИ ПРОДАВЦА

105

II дао му могућности да врши права која му из државине ствари припадају. Потребпо је још, да продавац учини све са своје стране, да прибавилац има мирну државину, онаку државину, каку има прави сопственик ствари. Суштина уговора о продаји је у томе, што се продавац обавезао да прнбавп купцу својпну на ствари, а не само државину у њеном материјалном облнку. Тпме дакле што је ствар предао акципијенсу траденс још иије потпуно извршио уговор, ма да, истина, постоји претпоставка даје траденс прибављајући акципијенсу државину ирибавио му својинску државину, онаку државпну, какву има сопственнк ствари. Из овога неопходно излази, да се траденс прећутно обавезао, Да гарантује акципијеису, да ће он и имати такву државину. То је друга обавеза продавчева н она се еастоји у јемству да ће прибавилац имати мирну својинску државину (1а ра18Ше ро88е8810п)Према томе, ако би се десило, да акципијенс буде приликом уживања права својине на ствари, узиемирен, било делимично — тиме што се накнадно утврди, да на тој ствари имају трећа лица какво стварно право, које би се јављало као ограчење његовог права својине; било да потпуно буде лпшен својнне на стварн пресудом судском, којом би се ствар досуђивала неком трећем лицу, правом сопственнку, пошто траденс не будући сам сопственик, није ии могао иренети својину на акцнпијенса — тада наступа одговорност траденсова, јер у оба случаја види се, да прибавилац нема мирну.својинску државину, које му је траденс био дужан прибавитн. У тим случајевима, као последица ове обавезе, јавља се и дужност траденсова, да у спору о праву својине узме учешћа као запггитник и да евентуално накнади штету коју би претрпео акципнјенс услед евикцпје, потпуне или делимичне. жбена права. За прибављање својине потребна је традиција. (Вид. § 425 аустр. грађ. законика; §§ 925 и 929 вемачког, и § 28т нашег грађ. законика). И ако, као што се види, постоји разлика између ова два система у погледу преноса својпне, односно дужности продавчеве да ствар преда купцу нема разлике. Та дужност постоји у свима правима. Продавац дакле мора продатп ствар. Алп основ ове продавчеве обавезе није један исти код оба система. По француском систему, основ његове обавезе је право својине купчеве — купац је закљученим уговором постао сопственик и као такав тражи ствар да му се преда. По другом пак систему, који је усвојио наш грађ. законик, купац је уговором ирибавио само тражбено право на предају ствари п само на основу тог права може захтевати, да му се преда ствар.