Бранич

106

В I 1 А II II Ч

Одговорност траденсова претпоставља, да је евикција наступила услед узрока који је постојао, пре но што је закључеп уговор о продаји; у случају пак узнемиравања траденс је одговоран за штету, ако је узнемиравање правно, тј. ако се састоји у томе што је прибавилац принуђен да нризпа на ствари права трећих лица, права која је траденс конституисао пре но што је ствар отуђио. Ако је пак узнемиравање фактичко, прибавилац се има сам бранити државинским пнтердиктима. На овој одговорности у случају евикције, 1 која постоји п према следбеницима прибавиочевим, нећемо се вшпе задр1 Питање о обавезн траденсовој да гарантује у случају евикције врло је непотпуно расправљено у нашем грађанско^м законику. Ми немамо ни једне одредбе у којој би се особено о тој дужностн његовој говорпло. Па ипак је несумњиво, да та обавеза постоји п у нашем праву. Доказе, који говоре у прплог овог тврђења навешћемо мало ниже. На овом месту да покушамо објаснити од куда је то, да наш Грађ. Законик није обратио већу пажњу на тако важно питање. Главни разлог, мислимо, лежи у тој околности, што ни у аустриском грађ. законику, пзворнику нашег грађ. законика, исто питање није с довољном јасноћом и прецизпошћу изве-. депо, као што је то, па прпмер, учињено у француском Сопе СтИ-у (Вид аг1. 1626—1640). У оним параграфима аустриског грађ. законика, који говове о обавези преноситеља, да гарантује у случају да се утврди какав иедостатак код ствари, не прави се разлнка између правних педостатака и физичких недостатака стварп (Вид. Ецупоу : Тшпас орсеш аив!г. §т. хакошки, 8У. II 8(1. 378; као п § 923 <3ез оев^еггешћ а11§\ ћиг§. Оћисћев). Под правним недостацпма разумемо или ограничено право својппе траденса на ствари коју уступа, илп у опште оскудицу права својине. У првом случају купац не добија ствар са свима користима, које она сопственику прибавља, а у другом случају наступа евикција, тј. купац бива, услед својинске тужбе доминусове, принуђен, да ствар преда правом сопственику. Аустриско право је у оба та случаја обезбедило савесног купца, признавши му право на накнаду штете. Физички пак недостатци су, као што сама реч каже, извесне мапе, које ствар има и услед којих се не може рационално употребити на оно, чему је намењена. Под физичким недостатком разуме се даље и немање једне уговорене особине, коју ствар треба да има. II у тим случајевпма наступа одговорност траденсова. Аустриски законодавац је потпуао изједначио, као што напоменусмо, правне и физичке недостатке, јер је истим прописима обухватио и једне и друге. То се види из §§ 923 и 928 а нарочито из § 931 у коме се говори о условима под којима паступа одговорност траденсова. Наш законодавац је та два и иначе помешана случаја још више побркао. У једној истој одредби (§ 555) он говори о одговорности траденсовој и за правне и физичке недостатке ствари, и то о оним првим недостатцима веома лаконски. Али без обзпра на то, ипак и у пашем грађ. закопику има одредаба, које палажу нродавцпма обавезу да гарантују за правне недостатке. Такву .једну од-