Бранич

0 ОВАВЕЗИ ПРОДАВЦА

107

жавати, већ прелазимо на трећу обавезу продавчеву, коју мислимо специјално да разрадимо. III. Трећа обавеза која лежи на продавцу је, да гарантује купцу да ствар има све уговорене особине, као п да нема мапа или недостатака, које бнјечпниле непогодном за рационалну употребу. Овде се дакле претпоставља, дајепродавац испунио своју нрву обавезу — предао је ствар купцу; питање пак о другој његовој обавези иије се ни појављивало пошто је он био Лотгпиз ствари па није могла нп наступити евикција; међутим ствар је предао слободну од сваког терета. Ни у том случају није продавац потпуно слободан. Он има редбу имамо у § 555 ставу 3 који гласи: „...који би са свим туђу ствар продао тај ће за то одговарати п за штету, која би отуда произишла, накнаду учинити." Овде се, нема сумње, мислп на случај евикције: кад би дакле купац услед захтева ког трећег лица, заснованог на праву својине, био приморан напустити ствар. У том случају траденс је одговорап за причињену штету. У другој пак хипотези, кад би традепс уступио ствар, као слободну од терета, а међутим покаже се, да су трећа лица још раније прибавила каква стварна права на ствари, траденс ће такође, по нашем праву, бити одговоран. То се види из истог § 555 става 4 који гласи: „... који би иаводио, да ствар нема бремена, па би се противно показало, такав ће зато одговарати, и за штету која би отуда цроизишла, накпаду учпнити." Али, п ако је наш грађ. законик у принципу признао евинциранпм прибавиоцима право на накнаду штете, он се није изјаснио, да ли им то право припада у сваком случају, безусловно. Да објаснимо разлоге који нас наводе да цоставимо ово питање. У § 931 аустр. грађ. законика изрично је прппис.ано, да прибавилац ствари, ако хоће да има безусловно право на накнаду штете због евикције, треба да извести свога ауктора о спору који би због својине ствари био поведен против њега и да га позове у заштиту. Пропуштањем ове дужности он губи право на накнаду у случају ако ауктор докаже, да је био у стању спречити или ограничити евикцију, да је био позван да интервенише. Исти овакав систем важи и у Француској (Видети: Р1апго1, ТгаМе е1етеп1ап'е <1е <1гоИ; ст1, II 1оте, р. 466). У нашем грађанском законику не налазе се слични прописи; § 931 аустр. грађ. законика иије унет у наш грађ законик, те према томе, судећи по генералној и безусловној редакцпји § 555 изилазило би, да прибавплац не мора извештавати ауктора свог нити га звати у заштиту, пошто од тога не зависи право његово на накнаду услед евикције. Такав закључак и ми бисмо били склонп извести, да не постоје нарочити прописи о заштити, у законику о грађ. суд. поступку (Глава IX, §§ 336—341). Међутим по тим прописима грађ. судског поступка изгледа да јс ово питање са свим друкчије регулисано. У § 339 каже се: „Ко не тражећи заштите упусти се у парницу, па ову изгуби, нема права тражити накпаду штете од заштитника." Ако узмемо да је §-ом 339 законика о суд. поступку допуњен § 555 грађ. зак. онда излази, да је наш закоподавац усвојио код овог питања о обавези траденса да гарантује у слу-