Бранич

0 ОБАВЕЗИ ПРОДАВЦА

109

ретних уговора о отуђењу ствари а иарочити значај има код куповине и продаје, односно код уговора о размени. Став нрви тога §-а гласи: „Кад ко уговор закључи таквим начином, да ствар на другога пренесе тако, да му се зато наплата учини, онда он наравно свагда и јемствује или добар стоји за сва она својства " итд. Када се расмотре сви прописи грађ. законика који говоре о гарантији траденса за квалитет ствари, одмах се увиђа, да је наш законодавац исцрпно изложио у ком случају све наступа одговорност траденсова. 0 том питању које се могло расправити једном или двема одредбама, говори се у пет онсежних параграфа (§§ 554—558 грађ. зак.) док је питање о гарантији услед евикцпје, које смо раније поменули, врло непотпуно расправљено, а нека питања од не мање важности, која се односе баш на ову обавезу траденсову да гарантује за мане и недостатке ствари, нису нп додирнута. 0 томе ћемо се већ мало доцније увернти. Овака опширност код једног питања на рачун других, исто толико важних питања, за осуду је. Зар је разложно и умесно казати да продавац одговара за уговорене особине ствари и исцрпно побројати све случајеве у којима наступа његова одговорност, а не изјаснити се у чему се састоји та одговорност, тј. каква права из ње припадају акципијенсу; да ли она зависи од испуљења каквих услова од стране прибавиоца, или не; далнтраје непрестано, или је у времену ограничена, тако да по истеку одређеног рока нрестају сва права према траденсу? Несумњиво је, да брижљив законодавац не би пропустио то учинити. Али, да пређемо на расправљање самог питања. Као што напоменусмо, у грађ. законику опширно је разложено, у ком случају је траденс одговоран. Да наведемо те прописе. Траденс гарантује: 1) „за сва она својства, која су код ствари уговорена...." (§ 554 ал. 3.). 2) „за сва она својства која се обично код ње (тј. стварн) претпостављају, да се по својој ирироди и по смислу уговора употребити може" (§ 554 т |те). 3) „таква својства, која би ствари нриписивао, а које она нема, а требало би по прпроди (својој) да их има" (§ 555 ал. 1). 4) „за својства која би ствари приписивао и која ствар треба да има но уговору" (§ 555 ал. 2).