Бранич

110

Б Р А Н II Ч

б) „кад би особпте недостатке код ствари једне прећутао и прикрпвао ...(§ 555 ал. 3). 6) „кад бн лажно издавао, да је ствар за какву потребу снособна, а није " (§ 555 ал. 4). 7) „Кад би наводпо, да ствар ни обичнпх недостатака нема, па би се противно Иоказало." И ако би се по бројности и опширностн овнх одредаба, којима је утврђено. за шта све одговара граденс, на први поглед могло закључити, да је бар то нитање у нашем грађ. законику свестрано раснрављено, ипак у ствари није тако. По нашем мишљењу, врло .је непрактичан овакав начин излагања, којнм се законодавац послужпо при одређивању, за какве мане и недостатке гарантује траденс. Појединачно набрајање случајева, учињено без пкакве системе и без утврђенпх прпнцнпа, који би у сваком случају имали да се примене, има ту незгодну страну, што не може никад предвидети све случајеве и што се лако може појавити случај, о коме се не говори у наведеним одредбама, Тада наступа тешкоћа, по ком би се законском пропису такав случај расправио. Ако би се цитирани пропиеи грађ. законика тумачили одвојено, сваки за себе, што, мислимо. не би било правилно, дошлп бисмо до тог резултата, да питање о овој обавези траденсовој у сличнпм случајевима на разне начине буде расправљено, јер прописи §§ 554, 555 и 556 грађ. зак. у неким тачкама се размимоилазе. Према томе дакле, на ово питање треба гледати са извесног принципијелног гледишта и поменуте прописе тумачити у вези један с другим, као једну целину. Из тог разлога ми ћемо на други начин, а не онако како је урадио Грађански Законпк, излоЖити, у ком случају наступа одговорност траденсова и какав је обим те одговорности. Покушаћемо наиме, да то питање расправимо системски, тако да се по утврђеним правилима у сваком конкретиом случају има само испитати, да ли постоје правне претноставке за одговорност траденсову. I. Први услов за одговорност траденсову је да ствар има недоетатака или мана (Вид. §§ 454, 455 и 456 нашег грађ. зак.; §§ 922—933 аустриског; §§ 459—493 немачког и ахЧ, 1641—1649 француског грађ. законнка). Обе ове речи узимамо у обичном њиховом значењу, у значењу, у ком се