Бранич

0 ОБАВЕЗИ ПРОДАВЦА

113

одговара само за недостатке, који су постојали, пре но што је ствар прешла у државину прибавиочеву. Ово треба тако разумети, да нпје потребно да је баш сам недостатак постојао у време предаје ствари, већ је довољно да је тада постојао узрок кога се недостатак ма и доцније појавио. Да ли је који недостатак био скривен или не, такође је фактичко питање, на које се не може дати одговор, који би, у опгпте вредео за све случајеве. То се питање у сваком посебном случају према конкретним приликама и околностима има расправити.• Кад су ова три услова испуњена, наступа одговорност траденсова, и то без обзира, да ли је уговорено да ће он одговарати за особине ствари, или не. То се види из поменутог § 554 који гласи: „Кад ко уговор закључи таквим начином, да ствар на другога пренесе тако, да му се зато наплата учини, онда он наравно свагда и јемствује или добар стоји, ако се и не изрази, за-сва она својства итд." То је несумњиво. Али, може се у уговор ставити таква клаузула којом се одговорност траденсова умањава, своди на мањи број случајева или се шта више потпуно искључује, тако да траденс ни за шта не гарантује? Не видимо разлога, зашто би то било забрањено, пошто се пропис § 55-1 не тиче нпјавног поретка ни морала (§ 13 грађ. законика) и може се изменити узајамним споразумом странака. Ипак ако би траденс радио злонамерно (долозно), био би одговоран за штету. (§§ 28 и 537 грађ. законика). Један изузетак постоји од правила, да продавац одговара за мане и недостатке ствари, без обзира да ли се уговором на то обавезао или није. Има дакле случајева, кад неће наступити законска гарантија, кад ће траденс одговарати само тако, ако је у уговору изречно предвиђено, да он гарантује за квалитет ствари. То ће наиме бити онда, кад се уговор о преносу својине односи на ствари у гомили, „ђутуре". Тада се претпоставља, да је ствар купљена са ризиком да се сносе и њени евентуални недостатци. Изузетак овај предвиђа § 558 грађ. законика, који гласи: „Ако би уговор гласио на ствари ђутуре или гомилом, то јест онако као што стоје и леже, без броја, мере и ваге да се предаду, онда јемства и накнаде нема, осим особита случаја, ако би се такви недостатци и махне откриле, за које се уговором нарочито јемствује". Исти овакав пропис имамо у § 930 аустр. грађ. зак., одакле је он н узет. БРАНИЧ 8