Бранич

114

Б Р А Н И Ч

Што се тиче питања, да ли је траденс одговоран и у случају кад он сам није знао за недостатке ствари, мислимо да на то питање треба одговорити афирмативно. Та околност, да ли је траденс знао или не, за недостатке ствари, није ни од каква утицаја на право акципијенса да тражи накнаду штете пошто је он у сваком случају оштећен. Наш законовац нигде не говори о томе, из чега закључујемо, да и он сматра ту околност за индиферентну. Пошто смо изложили услове нод којима наступа одговорност траденсова, остаје нам да расмотримо ово важно иитање: у чему се састоји та одговорност, то јест каква права има прибавилац према траденсу, у случају да се утврди постојање недостатака или мане на ствари. Али пре но што дамо одговор на то питање са гледишта нашег грађ. законика, да видимо како је оно расправљено у римском праву п у данашњим модерним законодавствима. У римском праву стајала су прибавиоцу на расположењу ова два права: да врати ствар и тражи повраћај цене, — дакле да поништи уговор о нродаји, односно отуђењу у онште; или ако не тражи поништај уговора, већ хоће да задржи ствар, може да тражи да се сведе цена, у колико је ствар изгубила од своје вредности услед недостатака. Ради остварења тих права имао је прибавилац нарочите тужбе: асИо геШггШопа и асИо аезИтаГопа сјиапИ ттоггз. Првом се тражио поништај уговора и повраћај у пређашње стање (гесИпћеге ез^ Јасеге, и! гигшз ћаћеа! уегкШог, сјиос ! ћађиегћ) а другом пак смањивање цене, сразмерно величини и озбиљности недостатка ствари. Акципијенсу је стајало на вољу употребитн једно или друго право. Међутим, по правилу асМо геШгШопа употребљавала се, кад би недостаци били тако велики, да прибавилац, не могући ни у ком случају очекивати од ствари оне користи којима се надао, нема разлога да ствар задржи и зато тражи поништај уговора. При мањим недостатцнма прибавилац се задовољавао тужбом сџшпИ тгпоггз. Фрапцускп Со&е, СтИ усвојио је потпуно римски систем. То се види из аг! .1644 у коме се изрично признају купцу поменута два права. Тај члан гласн: „Бапз 1ез саз с1ез агПс1ез 1641 е! 1643 (то су чланови који говоре о одговорности нродавца за недосгатке и мане ствари) Гасће(;еиг а 1е сћо1х, <1е гепДге 1а сћозе е! с1е ае 1'аГге гезШиег 1е рпх, оп <1е §'аг-